VLADIMIR HUNJADI

dobitnik sertifikata ,,Najbolje iz Vojvodine'' za monoflorni lipov med

22. decembra 2006. godine, u Izvršnom vecu Vojvodine, na svečanosti povodom dodele sertifikata ,,Najbolje iz Vojvodine'', među dobitnicima je bio i naš kolega, član D. P. ,,Jovan Živanovic'' Novi Sad, poznati pčelar iz Petrovaradina, Vladimir Hunjadi sa suprugom Marijom. Sertifikat su potpisali, za Izvršno veće Vojvodine mr Bojan Pajtić, i za Savet za standardizaciju Siniša Lazić.

Priznanje je dobio za kvalitet monoflornog vrcanog lipovog meda.

Odluka o ustanovljenju znaka ,,Najbolje iz Vojvodine'' objavljena je u Službenom listu AP Vojvodine br 25/2004, 10/2005 i 19/ 2005 godine. Njome se propisuju uslovi konkursa i način provere i dobijanja sertifikata. Cilj projekta je podizanje kvaliteta proizvoda i usluga, a dobitnici znaka postaju prepoznatljivi na domaćem i stranom tržištu.

Da bi se dobio znak neophodno je zadovoljiti strogu proceduru i ispuniti uslove koje traže: Savet za standardizaciju i zaštitu intelektualne svojine, Savet za kvalitet i Savet za čistiju proizvodnju. Pored toga treba zadovoljiti i dodatne kriterijume kvaliteta.

Naravno da sve to prate i ozbiljni finansijski izdaci i kontrole.

Pravilnik za pčelarske proizvode, u mnogim zahtevima, je strožiji od važećeg Pravilnika o kvalitetu meda i drugih pčelinjih proizvoda. Tako je njime propisano da lipov med mora da ima najmanje 25 % polena od lipe, a ,,Najbolje iz Vojvodine'' traži 60 % ! Medutim, Vladimirov med iz 2006. godine sadrži cak 67 % lipovog polena.

Iako kao penzioner, reklo bi se raspolaže sa dovoljno slobodnog vremena, Vladimir je uvek u poslu i pokretu. On kaže da bez velike pomoći i razumevanja supruge Marije, bivše ,,Kraljice meda'' Festivala meda Novi Sad 1996. godine, ne bi mogao doći do ovog uspeha.

Na kvalitet dobijenog proizvoda uticala je i posebna tehnologija pčelarenja, koju Vladimir primenjuje na svom pčelinjaku. Nagrađeni lipov med, kao i svi ostali pčelinji proizvodi, primenom pomenute tehnologije, daju sličan visoki kvaliet, kao i proizvodi dobijeni iz organske proizvodnje.

Gospođa Marija ne samo da mu omogućava da se posveti pčelarstvu, nego i ona, ravnopravno s njim, priprema opremu, radi na pčelinjaku, ide na paše, vrca med i priprema ga za prodaju.

Oboje su redovni izlagači na većini pčelarskih i sličnih manifestacija, a Vladimir i veoma aktivan predavač sa liste SPOS-a.

On je prvi pcelar iz Srbije dobitnik ovako prestižnog priznanja, na šta je veoma ponosan, kao i svi mi njegove kolege D. P. ,,Jovan Živanovic'' Novi Sad.

Neka mu je izuzenta čast na trudu i upornosti što se prvi, među pčelarima Srbije, okitio ovakvim priznanjem.

Velimir Laličić
Novi Sad
februara 2007.

VOJVOĐANSKO PČELARSTVO

Vojvođansko pčelarstvo ima dugu tradiciju i prvi začetnik savremenog pčelarstva na ovim prostorima bio je prof. Jovan Živanović (1814 - 1916), filolog Karlovačke gimnazije i Bogoslovije. Na polju pčelarstva postigao je značajne uspehe kao praktičar i pisac. Pčelarstvo je postavio na modernu i naučnu osnovu, te se od 80-tih godina 19. veka primenjuje racionalno pčelarenje. Konstruisao je ,,amerikanke'' košnice sa pokretnim saćem koje su imale revolucionarnu ulogu u prelasku sa nepokretnog na pokretno saće. Jovan Živanović je 1896. godine pokrenuo časopis ,,Srpski pčelar'', koji je izlazio sve do Prvog svetskog rata. Napisao je i knjigu Srpski pčelar, Srpski rečnik za kovandžije, O medu i druga dela. Kao profesor Karlovačke bogoslovije otvorio je Katedru za pčelarstvo u Sremskim Karlovcima, jednu od retkih u Evropi. Ona postaje rasadnik pčelarske nauke i prakse. Sveštenici su ličnim primerom i radom na pčelinjacima prenosili parohijanima tajne pčelarstva, pčelinje zajednice i popularisali pčelinje proizvode.
Sve novo u našem pčelarstvu potiče od Jovana Živanovića. Njegova misao ,,Na osovini rodi med'' upućuje pčelare na seobu košnica u potrazi za bogatijom pašom, što je i danas osnova savremenog pčelarenja. Još u ono vreme Živanović podstiče pčelare da se udružuju i osniva prvu pčelarsku organizaciju u Vojvodini.
Drugi velikan vojvođanskog pčelarstva bio je Milivoj Bugarski (1872 - 1949), istraživač, predavač i pisac. Mnogo je radio na poboljšanju medonosne flore, kao i na popularizaciji racionalnog pčelarenja. Milivoj Bugarski je za slušaoce pčelarskih tečajeva, poljoprivrednih škola i za pčelare početnike napisao Pčelarski bukvar i Pčelarsku čitanku.
Doprinos pčelarstvu dao je i akademik Jovan Tucakov, naš najbolji poznavalac lekovitog bilja. Istražujući lekovite biljke Vojvodine, poseban akcenat ja dao medonosnim vrstama - i to onim koje su karakteristične za Deliblatsku peščaru i Frušku goru. Moglo bi se reći pčelarstvo je tako malim koracima ulazilo na velika vrata naučnih institucija.
1982. godine Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu otvorio je vrata prvom Savetovanju pčelara koje je imalo obrazovni, izložbeni i prodajni karakter. To je bila i ostala jedinstvena po sadržaju i posećenosti najveća smotra pčelarstva. Statistika beleži da je protekle 23. godine na Savetovanju učestvovalo oko 25 000 pčelara, naučnih radnika, privrednika iz zemlje i inostranstva.
Savetovanje u Novom Sadu predstavlja nezamenljivu pomoć svakom ko se na savremen način bavi pčelarstvom. A uslova za bavljenje pčelarstvom u Vojvodini ima, kako klimatskih tako i zemljišnih. Na oko 2 miliona hektara postoje optimalni uslovi za uzgoj jednogodišnjih i višegodišnjih kultura kao osnovnog preduslova za život pčela. Ovaj potencijal Vojvodine minimalno je iskorišćen i zahteva bolju organizaciju da se iskoristi prirodno bogatstvo. Zato je pčelarstvo kao privredna grana ušlo u dugoročni agrarni razvoj Vojvodine.
Prvi korak, Izvršno veće Vojvodine usmerilo je ka zaštiti geografskog porekla i stvaranju brenda za lipov med sa Fruške gore, jer Fruška gora je najveće stanište medonosne lipe na Balkanu. ,,Najbolje iz Vojvodine - lipov med'' podrazumeva certifikat koji garantuje geografsko poreklo i odgovarajući kvalitet. Naučna istraživanja su pokazala da u lipovom medu sa Fruške gore ima i do 90 odsto polena lipe, što ovoj medonosnoj vrsti daje prioritet u odnosu na druge na koje pčelari sele pčelinje zajednice. U skoroj budućnosti cilj je da se zaštiti i suncokretov med. Na vojvođanskim poljima svake godine se zaseje više od 250 hiljada hektara suncokreta. Površine pod ovom kulturom se stalno povećavaju, jer se stvaraju hibridi otporni na mnoge bolesti. U Vojvodini suncokret postaje glavna paša: ima dug period cvetanja (od 25 do 50 dana), lučenje nektara na jednoj parceli traje 10 do 15 dana, a na kompleksu parcela i do 30 dana. Dnevni unos nektara može biti oko 8, a ukupan i više od 50 kg.
Deliblatska i Subotička peščara bogate su bagremovim šumama, te je i bagremova paša zastupljena. Savez pčelarskih organizacija Vojvodine ima 55 društava u kjima je učlanjeno oko 2 400 pčelara, sa oko 70 hiljada košnica. Najčešći tipovi košnica kojima se pčelari su LR (više od 60 odsto), AŽ, Farar i pološke

NAJBOLJE IZ VOJVODINE

Jožef Agardi iz Subotice i Vladimir Hunjadi iz Petrovaradina konkurisali su za priznanje,
Najbolje iz Vojvodine - lipov med.
Komisija izašla na teren da utvrdi položaj pčelinjaka.

Projekat Pokrajinskog sekretara za privredu Izvršnog veća Vojvodine ,,Najbolje iz Vojvodine - lipov med'' pokrenut je prošle godine kada je formoran ekspertski tim, a ove je napravljen Pravilnik. Za sada, to je samo Pravilnik za lipov med jer je lipa vrlo specifična za ovo naše područje, po čemu treba da nas prepoznaju. Nau?na istraživanja su utvrdila da lipov med sa Fruške gore ima i da 90 odsto polena lipe i zbog toga je ušao u konkurenciju za priznanje Najbolje iz Vojvodine i dobio prioritet.
Ove godine za priznanje Najbolje iz Vijvodine - lipov med konkurisala su dva pčelara, Jožef Agardi iz Subotice i Vladimir Hunjadi iz Petrovaradina. Predsednik Ekspertskog tima za priznanje mr Predrag Radišić sa Prirodno matematičkog fakulteta - Departmana za biologiju kaže da je jedan od razloga ovakvog odziva nedovoljna informisanost pčelara o ovoj akciji, potom zakonska regulativa, a moglo bi se reći i nepoverenje pčelara (izdaci za priznanje Najbolje iz Vojvodine - lipov med nisu imali).
Komisija se 6. jula 2005. godine uputila na teren da utvrdi položaj pčelinjaka kako bi bio ispunjen drugi uslov za dobijanje priznanja Najbojie iz Vojvodine. U komisiji su bili mr Predrag Radišić, predsednik Ekspertskog tima i Branko Šikoparija, naučni saradnik.
Jožef Agardi iz Subotice se za priznanje Najbolje iz Vojvodine - lipov med, prijavio kao pčelar koji se duže vreme uspešno bavi pčelarstvom i smatra da je ova akcija Izvršnog veća Vojvodine jako dobra. Važno je stvarati marku da bi potrošači lakše mogli da prepoznaju kvalitetne proizvode. Agardi se prijavio jer godinama dolazi na lipovu pašu u Neštin, tačnije 5 km od ovog fruškogorskog mesta u potezu JANOK. Tu je dobra lipova šuma. Pčele su zaštićene od udara vetra jer su smeštene na proplanku i blizu su paše. Ove godine košnice je doselio 26. juna, mnogo kasnije nego inače. Ali, 2005. godina na lipovoj paši ostaće zapamćena kao veoma ćudljiva. Vremenske prilike su bile nepovoljne. Gotovo svaki drugi dan je padala kiša. Da bi lipa medila potrebno je najmanje 17 stepeni noću, a danju minimalno 26 stepeni i velika vlažnost vazduha. Promenljivo vreme dovelo je do toga da lipa nije dala maksimum. Pčelari se sećaju kada je u vreme cvetanja lipe bilo 20 sunčanih dana, kada su pčele radile od 5 do 21 sat. Nezaboravna je ratna 1999. godina i 2001.
Vladimr Hunjadi već 20 godina pokretni pčelinjak sa oko 200 košnica stacionira na potezu između Beočina i Crvenog Čota - kod Batine lipe. Kaže da je veliki izazov priznanje Najbolje iz Vojvodine i zato je rešio da konkuriše. Na taj način će i sebi i potrošačima potvrditi kvalitet lipovog meda koji je i do sada vrcao.
I Vladimir Hunjadi i Jožef Agardi su ispunili sve preduslove koji su potrebni da bi mogli da konkurišu za priznanje Najbolje iz Vojvidine - lipov med. Veterinarska kontrola pčelinjih zajednica je redovna, registrovali su pčelinjak i objekat za pakovanje, te priznanje Najboje iz Vojvodine može im pomoći u boljem plasmanu lipovog meda. Plasman meda je u poslednje vreme jedan od većih problema koji tišti pčelare. Na ovaj način Agardi i Hunjadi očekuju dobar marketing za uspešniju i kvalitetniju prodaju lipovog meda.
Mr Predrag Radišić je zadovoljan što je akcija zaživela, što je komisija prvi put izašla na teren da utvrdi deo obaveza koje su propisane Pravilnikom. Izlaskom na teren uvideo je koliko je faktora potrebno da bi projekat Najbolje iz Vojvodine zaživeo. Osim jakih i zdravih pčelinjih zajednica i prirodni uslovi su važni. Zbog toga on smatra da slične Pravilnike treba primeniti i za druge sorte meda - suncokret i beli bosiljak. A da bi se to realizovalo, neophodna su dodatna ispitivanja kako bi se mogli utvrditi standardi za ove sorte meda. Zato veruje da će Izvršno veće Vojvodine imati dovoljno sluha za ovu akciju da u narednom periodu bude izazovna i atraktivna i za pčelare sa manjim brojem košnica.

Milanka Vorgić