| |
|
SUNCOKRET KAO PČELINJA PAŠA - SPECIFIČNOSTI U 2006.
GODINI
Suncokret je jedna od najvažnijih uljanih kultura u svetu. Zahvaljujući
uvođenju hibrida u široku proizvodnju, poslednjih godina došlo je do velikog
povećanja površina pod ovom kulturom. Tome je svakako doprineo intenzivan
selekcionerski rad koji je rezultovao stvaranjem većih genetskih potencijala
i hibrida otpornih na razne patogene. Osim uljem, suncokret se odlikuje
i visokim sadržajem proteina u zrnu.
Zbog velikih gajenih površina, kao i zbog visoke produkcije nektara i
polena, suncokret se ističe i kao važna medonosna biljka. Sa druge strane,
prinos suncokreta kao stranooplodne, entomofilne biljke direktno zavisi
od posete insekata. Uvođenjem hibrida u proizvodnju pitanje oprašivača
postojalo je još aktuelnije, posebno kod semenske proizvodnje, gde se
zbog potrebe transfera polena sa linije oca na liniju majke, prinosi u
odsustvu insekata drastično smanjuju.
Najvažniju ulogu u polinaciji kod suncokreta
imaju insekti iz redova Humenoptera, Diptera i Lepidoptera, a među njima,
u našim agroekološkim uslovima najvažnija je domaća pčela (Apis mellifera),
koja, zavisno od godine i lokaliteta, učestvuje sa oko 50 % do 90 % u
ukupnoj poseti polinatora.
Utvrđeno je da različiti genotipovi suncokreta poseduju različite stepene
privlačnosti za pčele. Zbog toga se sve više pažnje poklanja proučavanju
faktora koji utiču na atraktivnost suncokreta, kao i stvaranju atraktivnih
hibrida. Najviše pažnje usmereno je ka proučavanju produkcije i kvaliteta
nektara i polena, anatomiji cveta, boji cveta i sadržaju mirisnih komponenti.
Suncokret je poznat po visokoj produkciji nektara. U zavisnosti od godine
i genotipa, suncokret proizvodi između 0,1 i 0,8 mikrolitara nektara po
jednom trubastom cvetu, a njih u glavici suncokreta ima do 3000, pa i
više. Taj podatak po sebi nije dovoljan jer sadržaj šećera u polenu takođe
varira, tako da kod veće produkcije nektara najčešće dolazi do nešto umanjene
koncentracije šećera. Zbog toga se koristi takozvani meliferni indeks
koji daje najbolju predstavu o produkciji samog šećera. Od šećera najzastupljeniji
su fruktoza i glukoza pored kojih se ponekad javlja i saharoza, ali u
vrlo malom procentu (0-5 %). Fruktoza i glukoza zastupljeni su u odnosu
1:1 s tim da fruktoza blago dominira. Sadržaj suve materije u nektaru
kreće se od 45 do 75 %. Tvrdi se da pčele bolje reaguju na veću koncentraciju
šećera u nektaru nego na veću zapreminu nektara.
Na produkciju nektara osim genetske osnove utiče čitav niz faktora. Cvetovi
koji se prvi otvaraju proizvode više nektara nego oni u centru glave jer
su fiziološki stariji, što znači da je najbolje da se košnice sa pčelama
donose na suncokret pre početka cvetanja.
Biljka suncokreta proizvodi veliku količinu polena koji je za pčele veoma
značajan. Samo jedan trubasti cvet proizvede od 20.000 do 40.000 polenovih
zrna, a to znači i do 0,6 mg po trubastom cvetu. Pčele više posećuju biljke
sa više polena, a pozitivno reaguju i na njegov hemijski sastav. Utvrđeno
je da polen pojedinih genotipova suncokreta ima različit sadržaj šećera
te da pčele više posećuju genotipove sa više šećera. Najzastupljeniji
su glukoza, saharoza i fruktoza a ponegde je utvrđeno prisustvo ksiloze
i arabinoze. Naravno, mnogo je veći sadržaj proteina (25-26 %) ali razlike
u sadržaju proteina polena ne utiču na posetu pčela.
Boja cveta je važna za privlačenje pčela. Pčele radije posećuju svetlije
cvetove jer tamnija boja daje utisak veće fiziološke starosti, cvet izgleda
kao da je pred precvetavanjem. Isto se odnosi i na boju žiga tučka.
Nektarije su kod suncokreta smeštene u osnovi krunice trubastih cvetova.
Zbog toga pčele radije posećuju genotipove sa kraćom krunicom gde je nektar
pristupačniji. Pri tome treba imati u vidu da pčela postavi i deo flave
unutar krunice prilikom uzimanja nektara. Miris suncokreta je prvi signal
koji navodi pčele na biljke i u tom smislu je veoma značajan. U sastavu
arome suncokreta nalazi se veliki broj aromatičnih jedenjenja ali svega
2,5 % od arome značajno za privlačenje pčela. Do sada su identifikovani
pojedini terpenoidi čiji sadržaj se razlikuje kod pojedinih genotipova.
Osim ovih unutrašnjih faktora, na posetu pčela značajno utiču i vremenski
uslovi. Kišovito vreme u periodu cvetanja značajno smanjuje posete pčela
i oplodnju jer se polen brzo spira sa žiga tučka ili propada usled vlage,
a se žiga se istovremeno spiraju materije neophodne za klijanje polena.
Postoje oprećna mišljenja o uticaju temperature i relativne vlažnosti
vazduha na posetu pčela, jer se optimalne vrednosti menjaju po godinama.
Ipak dnevna dinamika posete pčela u našim uslovima pokazuje dva-maksimuma:
prvi, veći, između 9 i 11 časova i drugi, manji, posle 17 časova. U našim
uslovima najveća poseta pčela utvrđena je pri temperaturi vazduha od 28°
C i relativnoj vlažnosti vazduha od 40 %, ali i ovi parametri variraju
po godinama.
Poslednjih nekoliko godina meteorolozi upozoravaju na globalno zagrevanje
uzrokovano delovanjem čoveka. činjenica je da je većina temperaturnih
ekstrema u periodu od 100 godina zabeležena u poslednjih desetak godina
što govori o trendu promene klime, a prikazano je u tabeli 1.
Svi organizmi su prilagodljivi pa tako i pčele i suncokret, ali ovakve
nagle promene teško se prate i potreban je određeni vremenski period.
Suncokret, kao i svaka druga biljka, u svom razvoju teži pre svega da
proizvede potomstvo, odnosno seme. U nepovoljnim agroekološkim uslovima
kao i pri neadekvatnoj agrotehnici biljka dospeva u nepovoljne uslove
za razvoj tako da dolazi do redukcije porasta, pada prinosa a smanjuje
se i produkcija nektara. Svi faktori koji uslovljavaju pad prinosa utiču
i na smanjenje produkcije nektara. Smatra se da su razlike između pojedinih
hibrida mnogo manje značajne za produkciju nektara od faktora kao što
su klima, lokalitet i kondiciono stanje useva.
Na klimu, naravno ne možemo bitno uticati izuzev navodnjavanjem, koje
može biti veoma značajno jer dobra obezbeđenost zemljišta vodom u periodu
butonizacije i cvetanja pozitivno utiče na produkciju nektara. U tom smislu,
kod izbora paše, treba se opredeliti za lokalitete čija se zemljišta odlikuju
dobrim sadržajem vode, blizinom vodotokova ili višim nivoom podzemnih
voda.
Zbog krize u poljoprivredi poslednjih godina došlo je do izvesnog pada
agrotehnike kod svih ratarskih kultura pa i kod suncokreta, što je dovelo
do stagnacije ili pada prinosa i pored uvođenja novih, produktivnijih
hibrida u proizvodnju. Sve je ovo negativno uticalo i na produkciju nektara.
Dovoljan su primer činjenice da u proteklim godima azotno đubrivo nije
primenjeno na gotovo 80 % od ukupnih površina pod suncokretom, da herbicidi
nisu primenjeni na gotovo 25 % površina i da međuredna kultivacija nije
urađena na skoro 40 % površina. Prema tome kod izbora paše treba tražiti
useve u dobroj kondiciji na kojima su primenjene sve agrotehničke mere.
Pravilan plodored, pravovremeno jesenje oranje, unošenje đubriva, pravovremena
setva i borba protiv korova spadju u mere neophodne za dobru proizvodnju
čiji je rezultat i visoka produkcija nektara.
Već je istaknut značaj pčela za uspešnu proizvodnju semenskog suncokreta.
Treba istaći da se i na parcelama gde se proizvodi seme hibridnog suncokreta
mogu postići visoki prinosi meda, ponegde i više od 40 kg po košnici.
Pojedine roditeljske komponente ne razlikuju se značajno po produkciji
nektara od hibrida. Nešto je niža produkcija polena jer je majčinska komponenta
citoplazmatski muško sterilna, ali se to donekle kompenzuje kod očeve
komponente koja obilato proizvodi polen, a i granata je što produžava
period paše. Za optimalnu proizvodnju potrebne su dve košnice po hektaru.
Košnice se moraju doneti na parcelu najkasnije 2-3 dana pre početka cvetanja
linije majke, a kasnije se dolazak zabranjuje zbog moguće kontaminacije
polenom sa merkantilnog useva suncokreta.
Zahvaljujući širokoj paleti hibrida suncokreta stvorenih u Naučnom Intitutu
za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu ova kultura doživela je veliku
ekspanziju u našoj zemlji. Suncokret se sada gaji na oko 200 hiljada hektara
što ga čini najvažnijom pčelinjom pašom kod nas. Slična je situacija i
u susednim zemljama, na primer u Rumuniji gde se 40 % meda proizvodi na
suncokretovoj paši. U nepovoljnim godinama, kad neke druge medonosne biljke
podbace, suncokret često ostaje najstabilnija paša. Zbog svega toga, u
narednom periodu osim stalne borbe za podizanje nivoa agrotehnike, očekuje
se stvaranje novih hibrida suncokreta koji će još više zadovoljavati zahteve
i proizvođača i prerađivača, ali tako i pčelara kao važnog i neophodnog
segmenta u proizvodnji ove uljane biljke, na obostranu korist.
Poslednjih godina smanjen je unos meda na suncokretovoj paši. Smatralo
se da je tome doprinela izmena sortimenta odnosno uvođenje novih hibrida
u proizvidnju. Stav stručnjaka je bio da su veći uticaj imale klimatske
promene i pad nivoa agrotehnike. Protekle 3-4 godine, međutim primećeno
je da je suncokret ponovo medio veoma dobro na većini lokaliteta, a posebno
u Banatu. Unos meda je na pojedinim mestima prelazio 50 kg. po košnici.
Povećano lučenje nektara je utvrđeno i u ogledima novosadskog Instituta.
Za 2006. godinu karakteristično je da uslovi u početku vegetacije nisu
bili povoljni za useve suncokreta. Zbog prekomernih padavina setva je
bila otežana i kasnila je u proseku i po dve nedelje. Stoga je i period
cvetanja pomeren za 7-10 dana, a poznato je da suncokret uvek bolje medi
u prvoj polovini jula nego kasnije. Osim toga, usled prekomerne vlage
zemljišta u ranijem periodu koren se na pojedinim lokacijama nije dovoljno
razvio. Stoga kasnije, kad su nastupile visoke temperature, biljke nisu
bile sposobne da usvoje potrebnu količinu vode i došlo je do deficita.
U takvim uslovima biljke su prinuđene da štede u korist formiranja semena
i donošenja potomstva, te se ponegde desilo da je smanjeno lučenje nektara.
Zbog otežane i razvučene setve period cvetanja cuncokreta bio je nešto
duži. Neki usevi cvetali su u periodu veoma visokih temperatura, a neki
u kišnom periodu koji srećom nije dugo trajao. Kiša sprečava let pčela
i smanjuje unos nektara. Iako je suncokret na nekim parcelama tek završio
cvetanje na osnovu još nepotpunih informacija koje dobijamo od pčelara
sa terena može se zaključiti da ova sezona nije bila kao u predhodne 2-3
godine, ali sa pojedinih lokaliteta su stigle vesti i o veoma lepim rezultatima.
Ipak, sigurni smo da će u narednim godinama vreme bolje poslužiti ratare
i pčelare i da će suncokret ostati najvažnija paša u našoj zemlji. Naučni
Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu nastaviće intenzivno
da stvara visokoproduktivne medonosne hibride suncokreta, permanentni
naučni rad na ovom polju i stalnu saradnju sa pčelarima na terenu, te
verujemo da rezultati neće izostati.
Dr Vladimir Miklić
Dr Nenad Dušanić
Akademik prof. dr Dragan Škorić
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo
Novi Sad
PROCENITE SAMI
Dobre procene, ne samo u pčelarstvu, mnogo znače, pa sam zbog toga pre
desetak godina rešio da vodim evidenciju o cvetanju flore. Jedna od većih
nepoznanica prilikom odluke da se bavim pčelarstvom je bila baš ta procena
kada i gde ih seliti. Naravno da to povlači još važnije operacije, pripreme
pčelinjih društava za paše gde će se seliti i time ostvariti dobri prinosi.
Sve ovo, da bi bilo kvalitetno, dolazi u obzir samo ako imate vage i srednje
jaka društva na njima, jer bez toga vi ne znate šta se događa.
Iz
priložene tabele može dosta toga da se zaključi, ali
treba dati i neka dodatna obaveštenja.
Kao prvo, treba imati u vidu da su to biljke iz mog grada Novog Sada i
teritorije gde ja selim pčele koje su u AŽ košnicama, fiksno postavljene
na kamionu. Jesen, zima i rano proleće sam pored Dunava pa su termini
u tabeli za taj deo vezani. Uljana repica je od srednje Bačke pa do Mađarske
granice. Na krajnjem severu je i do 4-5 dana kasnija vegetacija pa sve
to treba imati u vidu kada se planira seoba kao i sam razvoj pčelinjih
zajednica.
Naravno da svakog pčelara najviše interesuje glavna paša. a to je bagrem.
Prvih godina na bagrem sam selio u Deliblatsku peščaru, gde je po proceni
(terminu) srednji bagrem. Za pčelare koji imaju pokretne pčlinjake to
nije dobro rešenje jer propuštaju i prvi, a verovatno i drugi (visinski)
bagrem. Uz tehniku pčelarenja koju ja primenjujem to nije odgovaralo pa
sam počeo da selim na Cer i dalje. Naravno da se mora dobro proceniti
šta i kada raditi sa pčelama da bi na pravi termin bile u punoj jačini
da iskoriste nastupajuću pašu pogotovo bagrem. Za mene je (zeleni) bagrem
poseban izazov, kao neko takmičenje. Ipak volim da pobeđujem. Svestan
sam da nisam na najboljim terenima, ali čovek se stalno uči. Moram napomenuti
da sam ja samo ,,vikend pčelar''.
Cvetanje posle bagrema, lipe, suncokreta i vrijeska je daleko stabilnije
pa se lakše može proceniti kada šta treba uraditi i preseliti. Ako bolje
pogledate tabelu videćete da 2002. godine nisam, po prvi put, selio na
lipu jer nije bilo cveta pa se ispostavilo da sam kao i većina bio u pravu
(ova treba da bude dobra). takođe se može videti da je najslabija bila
1998. godina.
Na vrijeskovoj paši bio sam tri puta: 1995, 1997 i 1999. godine, u Crnoj
Gori, no o tom iskustvu u nekom narednom članku.
Novi Sad
Dušan Vorgić dipl.el.ing.
KAD LIPA ZAMEDI
Ova 2001. god. kao i nekoliko poslednjih pčelarskih godina uglavnom daju
po jednu, a oni koji ne sele ili imaju loše procene ne uspeju da uzmu
ni tu jednu obilniju pašu. Zbog ovoga smatram da trba seliti na sve paše.
Tačno je da su troškovi veliki pri seobama što naročito važi za one koji
nemaju AŽ košnice na vozilima ili kamione sa mehaničkom rukom, ali se
isplati aki paša bude dobra. Međutim nije samo u pitanju paša odnosno
obimno cvetanje medonoša na koju smo doselili već i niz drugih uslova
na koje ću se osvrnuti i to za lipovu pašu na Fruškoj Gori. Podrazumeva
se da na paše selimo jaka, spremna društva da iskoriste sve što priroda
pruža ili možda i uskratiti na našu žalost. Tako je bilo poslednje tri
godine. Pa da krenem od 1999. god. koja je bila izuzetno berićetna, ali
samo za one koji su selili i pod bombama. Iako sam od marta do polovine
juna bio u rezervi uz razumevanja starešina uspeo sam da selim na paše.
Tako sam 16. VI. 1999. god. prekopančevačkog mosta i Beograda,s obzirom
da su naši mostovi u Novom Sadu porušeni, preselio kamion i prikolicu
od mog prijatelja Hunjadi Vlade sa kojim godinama pčelarim na Frušku Goru
gde smo svake godine bez obzira na uslove. Put je bio dug 180 km iako
u normalnim uslovima imamo 15 km od kuće. Godina je bila sa dosta padavina
što odgovara lipi, a i vreme je bilo lepo od tog datuma pa su se svi uslovi
stekli da lipa dobro zamedi. Po svemu sudeći i onaj dodatni uslov, a to
je relativna vlažnost vazduha oko 60 % je bio ispunjen i počelo je medenje.
Nevolje koje su našu zemlju snašle osetile su se i na posećenosti paše
pa je tako znatno manji broj pčelara doselio svoje pčelinjake i pogrešio.
Vrcanje je bilo dobro u proseku 30 kg po proizvodnoj košnici.
Za sledeću 2000. god. početni uslovi nisu obećavali kao u predhodnoj,
ali nada uvek postoji i princip da treba otići na svaku pašu smo ispoštovali.
Da nevolja bude veća kada je počelo da medi vlažnost vazduha zbog velike
vrućine i suše pala je ispod 30% i više se nije podigla na normalan nivo
pa smo već 24. VI. 2000. god. preselili na suncokret. Naravno ni tamo
nije bilo ništa naročito.
Ove 2001. god. su ponovo preduslovi obećavali i dobro medenje je nagradilo
uporne i hrabre. Odselili smo pčele u Frušku Goru standardnog datuma 16.
VI 2001. god. i počelo je stidljivo sa 0,5 kg. Evo podataka za srednje
jako društvo koje je bilo na vagi.
Tog 12. VII. 2001. god kada sam vrcao košnicu koja je bila na vagi bio
je prisutan moj prijatelj pčelar iz Šapca Milan Matić koji je bio veoma
zadovoljan onim što je video tim pre što nije svuda na Fruškoj Gori tako
medilo. Pitanje je zašto?
Sve zavisi od vremena i vlažnosti vazduha u terminu udarnog medenja. Neke
godine je bolje vreme na ranoj lipi u Ljubi i Erdeviku, a nekad kao ove
godine na srednjoj i kasnoj lipi. Zato su ovi podaci dragoceni za dobre
procene pogotovo za one koji moraju da tovare svoja slatka stada i tako
ih prevezu na pašu. Oni koji imaju AŽ košnice na kamionima lako sele i
imaju manje troškove pa se lakše odlučuju za sve paše.
Želim vam uspešnu narednu pčelarsku godinu i vidimo se na Fruškoj Gori.
Dušan Vorgić, dipl.el.ing
|
|
|
