PČELE I PČELINJAK U JANUARU

Period kada pčele prenose život iz jedne sezone u drugu odvija se tokom novembra, decembra i januara. To je period kada pčelama treba obezbediti besprekoran mir.
Za vreme pomenutog perioda, sve životne aktivnosti pčelinje zajednice svedene su na minimum. Iznad klubeta se nalazi medna kapa, visine 7-10 cm. To je trenutno jedini izvor toplote, koji su neophodni činioci za preživljavanje, tj. za prenos života iz jedne sezone u drugu. Veće zalihe hrane nalaze se levo i desno od klubeta, i tokom jakih zima često su nedostupne pčelama.
Prateći dugogodišnju potrošnju hrane, u pomenutim zimskim mesecima pčele troše najmanje hrane. Prosečna potrošnja hrane u tom periodu je od 0,9 do 1,1 kg. hrane mesečno. U našim klimatskim uslovima, zalihe hrane za zimovanje treba da budu od 15 do 20 kg. Pomenute zalihe obezbeđuju brz i neometani razvoj tokom februara, marta i aprila.
Spremajući zimnicu tokom jula, letnje pčele postavljaju med i oko legla, koji će im u zimskim mesecima poslužiti kao neophodna hrana, ali i toplotni omotač. Mnogi pčelari ne uviđaju značaj ovog pčelinjeg prirodnog instinkta, već više obraćaju pažnju na toplotnu izolaciju zidova i poklopnih dasaka svojih košnica. Pčele nikada ne umiru od zime, nego uvek od gladi i bolesti.
Samo besprekorno mirovanje, bez ikakvog uznemiravanja, omogućuje pčelama da i tokom najsurovije zime, i sa minimumom urtoška životne energije, prezime i dočekaju lepe prolećne dane. Nije dovoljno da pčele samo prezime i ostanu u životu. Moraju da budu sposobne za brzo umnožavanje pčelinje zajednice tokom proleća. To je jedini preduslov za visoku i ranu produktivnost tokom maja i nastupajuće pašne sezone.
Svako uznemiravanje pčela u zimskom periodu dovodi do stresa pčelinjih zajednica. U slučaju uznemiravanja, pčele uzimaju prekomerne količine hrane i samim tim dolazi do skraćenja života svake jedinke u zajednici.
Pčelinje zajednice treba da imaju potpuni mir, da budu u zaklonu od jakih vetrova. Takođe je neophodno da budu udaljene još u toku jeseni, pre uzimljavanja od blizine prometnih saobraćajnica. Pčelinjak treba da bude tako postavljen u toku zime, da ga ne uznemiravaju domaće životinje.
Najveća opasnost za loše zimovanje pčelinjih zajednica može da bude i radoznao pčelar, koji iz znatiželje zaviruje u košnice, i tako remeti potreban mir, koji su pčele sa velikim naporom stvorile radi bezbednog zimovanja.
Dopuna rezervne hrane morala je biti obezbeđena najkasnije u avgustu i prvim danima septembra. Čvrsta hrana u obliku raznih pogača (šećerne ili medne), mogu se davati pčelama tek u drugoj polovini februara. Ukoliko se pogače dodaju pre tog perioda, remeti se željeni mir. Pčelinja zajednica se budi, a matica počinje da leže jaja kada nije vreme.Novostvoreno leglo ima potrebe za novim količinama hrane, i povećanom toplotom u gnezdu. Pčelinja zajednica ulaže velike napore da bi to mogla da obezbedi. Usled nedostatka kvalitetne hrane (med, polen), kao i toplote, negovateljice neguju mlade pčele sa skraćenim budućim životom, i samim tim sebi skraćuju život. U pčelinjem gnezdu, i u celoj košnici javlja se prekomerna vlaga, kao dodatna smetnja za normalno zimovanje i život pčela u ovom teškom periodu.
Pčelar treba da interveniše na pčelinjaku u pomenutom peridu, samo ukoliko se pojavi topao dan, i pčele imaju uslova za tako preko potrebnim izletom. Zimski izleti su blagodet za svaku pčelinju zajednicu. To su takozvani pročisni izleti nagomilanih ostataka hrane u debelom crevu svake zimske pčele. Naročito su značajni u godinama kada med medljikovac zaostane u zimskim zalihama hrane, naročito zato što on u svom sastavu ima mnogo nesvarljivih materija. Med medljikovac svojim prisustvom dodatno opterećuje svaku pčelu i zajednicu u celosti, i sa malo zimskih izleta može da izazove neželjene posledice (proliv).
Pčelar treba da postavi prostirku, ukoliko je to potrebno, da pčele ne bi ostajale na hladnoj i mokroj zemlji i travi. Često se dešava i da ispred košnica zaostane sneg. Treba ga uloniti, da bi se tako sačuvala svaka jedinka, koja u ovom periodu godine ima najveću vrednost za svoju zajednicu. Dešava se da mrtve pčele zaguše leto (češljevi), i tako željeni pročisni izlet ne bude obavljen baš iz tog razloga.
Ako vremenske prilike dozvoljavaju, uz dobru tehniku pripreme, a da se pčele ne uznemiravaju, januar je poslednji trenutak da se odstrani i ona poslednja varoa iz iz pčelinje zajednice. Krajem januara i početkom februara matica počinje da leže jaja, pa se potom javlja i prvo leglo. Ako varou nismo odstranili na vreme, ovo je trenutak kada ona započinje svoje ponovo parazitsko razmnožavanje.

Vladimir Hunjadi

PČELE I PČELINJAK U FEBRUARU

Tokom februara menja se život u zimskom pčelinjem klubetu: počinje produženje vrste, pojavljuje se prvo leglo, koje u ovom trenutku nije veliko, ali je značajno. Što je pčelinja zajednica brojnija, tim je i leglo veće. Brojne zajednice sa obiljem polena u svojoj zimskoj hrani imaju leglo većih površina, što potvrđuje važnost ove vrste hrane u zimskoj pčelinjoj hrani, uskladištenoj na pravom mestu još u protekloj sezoni.
Nemojte biti znatiželjni i zavirivati u pčelinje gnezdo (podizati i pomerati ramove), iako postoji mogućnost da se u ovom mesecu pojavi i pokoji topao i sučan dan. Pčelinja zajednica je uložila veoma mnogo napora da proizvede tako potrebnu toplotu i odgovarajuću vlažnost vazduha (mikroklimu) u rejonu malog ili velikog legla - u zavisnosti od svoje jačine i brojnosti.
U ovom periodu svaki dan je za nekoliko minuta duži u odnosu na predhodni. Pčele znajući svoj kalendar to veoma dobro osećaju. Potrošnja hrane se povećava (u februaru od 3 do 4 kg.). Zalihe polena (perga) ispod venaca potrošenog meda imaju veoma veliki značaj za ovo tako važno zimsko leglo. To su prve jedinke mladih pčela koje će u pčelinjoj zajednici nakon dvadesetak dana zameniti uginule, stare pčele tokom zime.
Najbolje je ako pčelar zna da njegove pčelinje zajednice imaju dosta hrane (debele vence u rejonu klubeta) i da ne mora da interveniše. Pčelari koji nisu sigurni u kvalitet i količinu hrane u svojim pčelinjim zajednicama, treba da intervenišu čvrstom hranom. Bolje je pogaču dati i preventivno, nego izgubiti pčelinje društvo zbog nedostatka jednog kilograma hrane (80 - 100 din.).
Često se postavlja pitanje, ako se već mora, kakvu pogaču dati: šećernu, šećernu sa raznim stimulativnim sredstvima, šećernu sa lekovima, ili mednu.
Da li postiji neka hrana za pčele koja može da zameni med ? Ne !
,,Med je jedino prirodno slatko. Sve ostale slatke materije se moraju prerađivati, pri čemu se menja i njihova priroda da bi poslužile kao praktična hrana. Med je onakav kakav dolazi iz košnice odlična hrana i ništa se ne može učiniti da bude bolji. Zbog toga su pčelari u jedinstvenom položaju da mogu dati ono što drugi ne mogu.
Ljudi nikada nisu bili sposobni da proizvode med ili nešto što sasvim liči na ovaj proizvod.
S druge strane ,,med'' iz hranilica sa šećernim sirupom ne može biti ni med ni prirodna hrana, kako za pčele tako i za ljude.'' (Jugoslovensko pčelarstvo, br. 1-2/1968. str. 23.)

Kristalisani med stavljen u plastičnu vrećicu i postavljen iznad klubeta u februaru (sa što manje uznemiravanja), po kvalitetu ne može da zameni nikakva druga hrana.
Med za prihranu pčela koristiti isključivo sa svog pčelinjaka, naravno pod uslovom da su u predhodnoj sezoni pčele bile potpuno zdrave. Ako se koristi med nepoznatog porekla, preporučljivo je odneti ga na ispitivanje najbližem veterinarskom institutu. Ukoliko se otkrije da je med pozitivan na spore bilo koje pčelinje bolesti, takav med se ne može koristiti u svrhe prihranjivanja.
,,Postavljeni drveni prsten ispod poklopne daske, koji omogućava postavljanje po horizontali rama sa kristalisanim medom iznad klubeta, daje iste rezultate. Pošto pokriva celo klube (skoro ceo nastavak) i bolje.'' (Svetozar Bata Stefanović, Novi Sad).
U februaru, na izmaku zime i na početku proleća, pčele su najslabije i najranjivije. Prerađivanjem raznih surogata one crpe svoju životnu energiju, koje treba da da prenesu na svoje potomstvo. U proleće, pčelar očekuje brz razvoj svijih pčelinjih zajednica. Mnogi od njih ne mogu da otkriju razlog zašto je došlo do zaostajanja u razvoju pčelinjih zajednica. Razloge treba tražiti u nedovoljnoj i nedovoljno kvalitetnoj zimnici, kao i nekvalitetnoj prihrani u rano proleće.
Ako se pojavi duži period toplog vremena, u trajanju od nekoliko dana, pčele će sakupljati polen, naročito gde ima obilje leske, i drugih polenarica. To će biti dodatni stimulans za razvoj pčelinje zajednice. To je momenat kada pčelinje društvo treba dodatno utopliti. Pčelinja vrećica sa čvrstom hranom će pčele obezbediti vodom (kondenz), i povećanom vlagom koja će u narednom periodu, kako leglo raste, biti sve potrebnija. Pčele će imati preko potrebnu vodu, a manje će izletati tražeći je van košnice, i tako će manje propadati u potrazi za istom. Higijensko pojilo treba postaviti na sunčanom mestu u zaklonu od vetrova. Potreba koju pčele imaju za vodom negujući leglo je nekoliko puta veća od količine hrane koju potriše.

Vladimir Hunjadi

PČELE I PČELINJAK U MARTU

Ljubitelji prirode, a posebno pčelari sa velikim nestrpljenjem očekuju proleće i bujanje vegetacije. Dani su sve duži i topliji, topli južni vetrovi zamenjuju neugodne hladne, koji su naše pčele držali u svojim košnicama nekoliko zimskih meseci.
Ulazimo u rani prolećni period kada pčele počinju užurbano uz pomoć prirode i svoje matice da umnožavaju svoju zajednicu. Pčele počinju da troše zimske zalihe hrane, negujući leglo koje je svakodnevno u sve većem usponu. Biljni svet pčelama nudi izobilje kvalitetnog polena, u toplim danima pojavljuje se i nektar. Prirodna hrana je nezamenljiva naročito u ovom periodu, ali zbog promena vremenskih prilika, često puta i nedovoljna. Zimske zalihe hrane u perifernim ramovima košnice sada imaju veoma veliki značaj. Sada je pravi momenat da se izvrši prvi pregled sa što manje pomeranja ramova u samom centru gnezda. Dovoljno je da se sa kraja košnice dođe do prvih ramova sa leglom. Nakon pregleda, ove ramove treba što pre vratiti u košnicu zbog što manjeg remećenja mikroklime gnezda. Ovaj minimalni pregled će biti dovoljan da se po zaposednutosti sa pčelama na ostalim ramovima, zaključi koliko ima ukupno legla, u kakvoj je kondiciji pčelinja zajednica, kakvog je kvaliteta matica (bez traženja iste) i procena količine rezerve meda i polena.
Ramove sa zatvorenim medom, u zavisnosti od jačine zajednice, treba otvoriti (viljuška, nož) levo i desno od krajnjih ramova sa leglom. Kod slabih društava, naročito sa lošom maticom, pomenuto otvaranje meda ne daje željene rezultate u ubrzavanju razvoja. Slaba društva po pravilu ostaju slaba celu sezonu. U slabim društvima pčele negovateljice nedovoljno kvalitetno neguju leglo. Iz takvog legla legu se mlade pčele kratkog životnog veka pa zbog toga takva pčelinja zajednica nikada na može da se omasovi.
Ako pčelar ne primeti da se u košnici nalazi loša matica, matica trutusa ili tzv. nazovi matice (lažne), kao posledica u takvim košnicama može da se pojavi grabež. Takve košnice su potencijalna opasnost za širenje pčelinjih bolesti.
,,Društvo sa lošom maticom na može se razviti i biti produktivno. Pogotovo, to ne može društvo bez matice. Zbog toga takvom društvu ili treba dati dobru maticu ili ga spojiti sa nekim društvom sa dobrom maticom''. (Tihomir R. Jefti? ,,Napredno pčelarstvo'' br. 2 1955. god.)
U jakim društvima koja već imaju od 3 do 5 ramova legla, otvoreni med veoma povoljno utiče na brzi razvoj društva. Sređujući ,,nered'' koji im je napravio pčelar, pčele prenose med u centar gnezda, podiže se temperatura, pčele intenzivnije hrane maticu. Ramovi levo i desno od legla oslobađaju se meda (deblokada), proširuje se leglo i gnezdo.
Prilikom prvog pregleda treba još i izvesti zaključak o stanju pčelinjaka, obavezno se rešiti slabih društava spajanjem sa jačim. Ne treba održavati broj košnica po svaku cenu. Pre eliminacije loše matice i spajanja njenog legla sa kvalitetnom pčelinjim zajednicom, treba proveriti njeno zdravstveno stanje (Bacilus larve).
Zakonska obaveza svakog pčelara je da u ovom periodu odnese odgovarajući materijal na ispitivanje nadležnom veterinarskom institutu.
Pčelinje zajednice sa nedovoljnom i neispravnom zaštitom od varoe (koja se obavlja krajem leta i početkom jeseni) iz zime izlaze slabe. Takve pčelinje zajednice gube imunitet i podložne su svim ostalim pčelinjim bolestima, a najizraženiji su virusi i nozema. U ovom periodu pčelar bi trebao da bude veoma odgovoran prema svojim pčelama. Za nastupajuću pašnu sezonu treba uvrstiti samo jake i zdrave pčelinje zajednice sa kvalitetnim maticama. Pavilnim radom i negovanjem samo jakih pčelinjih zajednica, nakon dva meseca moguće je imati mnogo mladih matica i rojeva, sanirati gubitke i po potrbi uvećati pčelinjak.
U drugoj polovini marta pčele ulaze u burni razvoj, matice dostižu kulminaciju u polaganju jaja. Ako se u tom periodu vremenske prilike pokvare i izostane priliv prirodne hrane obavezno treba intervenisati sa malim dozama veštačke hrane 1:1 u dozama od 2 do3 dl. dnevno. Ako ne postoji pojilo sa čistom vodom, treba ga obezbediti.

Vladimir Hunjadi

PČELE I PČELINJAK U APRILU

Pčelinje zajednice koje do kraja aprila dostignu svoj maksimalni razvoj, uglavnom tokom celog leta ostaju jake. To su one pčelinje zajednice koje su bile na intenzivnim letnjim i prolećnim pašama i zimovale na visoko kvalitetnoj hrani. Pored toga morale su imati dobru maticu i kvalitetno saće, potpuni zimski mir i morale su biti očišćene od varoe.
Najburniji razvoj u našim klimatskim uslovima pČelinje zajednice imaju krajem marta i tokom celog aprila. To je period u godini kada sve cvetnice nude pČelama nektar i polen visokog kvaliteta. Zahvaljijići takvim prirodnim uslovima, u jakim duštvima neguju se pčele posebnog kvaliteta. Samo jake pčelinje zajednice mogu da odneguju veliki broj ovakvih pčela. Mlade pčele odnegovane u jakom društvu, pod povoljnim uslovima, otpornije su prema svim pčelinjim bolestima, unose mnogo više nektara i duže žive (60-100 dana). Veliki broj tako dugovečnih pčela, koje je pčelinja zajednica pripremila za budući roj mogu da izazovu rojidbeni nagon već posle 20-og aprila. Rojidbeni nagon produžava se i u narednom periodu sve dok se ne izvrši prirodna ili veštačka deoba.
Za maksimalno iskorišćenje svih nastupajućih paša, naročito bagrema, vrlo je važno da rojidbeni nagon bude pod stalnom kontrolom. Čitave pašne sezone pčelinja društva moraju se održavati uz dobru tehnologiju u punom radnom raspoloženju. Veliki broj pčela u svakoj pčelinjoj zajednici je veoma važan za iskorišćenje svake paše, ali radno raspoloženje je mnogo važnije od broja pčela u zajednici.
Mnoge cvetnice tokom aprila u lepim i toploim danima mogu pčelama da obezbede velike količine polena (voće, vrbe, uljana repica) i nektara. Sveža hrana posebno stimuliše pčele u razvoju. Kvalitetna zimska hrana sada je zamenjena svežim nektarom, pa se potreba za vodom u tom periodu smanjuje.
Tokom burnog razvoja ne sme se dozvoliti da pčelama nešto nedostaje ili da im zasmeta. U hladnim i kišnim danima, koji su česta pojava u aprilu, kada pčele ne mogu da se snabdevaju vodom, poželjno je intervenisati šećernim ili mednim sirupom. U poslednjoj dekadi marta i tokom celog aprila, što god pčele više potroše hrane za razvoj, srazmerno tome, u nastupajućim pašama (maj, juni, juli), i prinosi će biti mnogo veći.
U toku lepih dana pčelama treba pomoći i u deblokadi gnezda, ako je to potrebno. Blokadu gnezda mogu da izazovu stare zalihe poklopljenog meda, novopridošli nektar, a naročito polen. Zbog pomenute blokade može doći do usporavanja razvoja tj. nemogućnosti matice da polaže maksimalan broj jaja.

DEBLOKADA PČELINJEG GNEZDA

Jaka pčelinja društva za dva do tri dana tokom lepih sunčanih dana mogu da naprave blokadu plodišta i uspore razvoj legla. Blokada se obično stvara levo i desno od gnezda, tj. legla. Ako bi u narednom periodu došlo do pogoršanja vremenskih uslova, pčele ne bi mogle da donose nove količine nektara i polena i na taj način bi došlo do prirodne deblokade. Problem nastaje ako pčele radilice i nadalje imaju povoljne dane za rad, pa tako nastave da blokiraju već prenatrpano plodište. U našim klimatskim i pašnim uslovima ova pojava se obično dešava krajem marta i tokom aprila. U to vreme normalno razvijena društva imaju legla na tri do pet ramova, kod visokoramnih tipova košnica, a kod tipa LR i više. Postavljanje praznih ramova u bilo koji deo gnezda, radi deblokade, može da izazove neželjene posledice, naročito ako dođe do naglih promena vremenskih prilika. U tom slučaju, pčelinja zajednica bi se povukla u centralni deo gnezda, a tako potreban polen bi ostao na periferiji, nedostupan pčelama.
Deblokadu treba izvršiti na sledeći način: ramove sa leglom razmaknuti, a u centralni deo gnezda postaviti oba rama sa polenom. Ako je blokada slabijeg intenziteta, postaviti samo jedan ram sa polenom takođe u centralni deo gnezda. U tom slučaju treba birati ram sa većom površinom pod polenom. Levo i desno od krajnjih ramova sa leglom, tamo gde su se nalazili ramovi sa polenom, postaviti prazne ramove, ili ramove sa manjim površinama otklopljenog meda (otklopiti stari med). Pčele radilice sada imaju na raspolaganju nove prazne magacine za odlaganje polena i nektara, gde instiktivno i žele da ga odlože. Mlade pčele, kojih u tom periodu ima sve više, prisiljene su da troše polen u velikim količinama, oslobode centralne ramove gnezda i zaokruže leglo. Tako prisiljene pčele na veliku potrošnju polena prizvode veće količine mleča i kvalitetnije hrane svoju maticu, koja sada daje maksimum u polaganju jaja.
Ramovi koji su bili blokirani polenom nakon kratkog vremena biće oslobođeni polena i u potpunosti zaleženi od strane matice. Nakon sedam dana, leglo će biti ponovo zaokruženo i znatno uvećano bez obzira na česte klimatske promene u tom periodu.
Preporučljivo je povezati ovu operaciju sa prvim prolećnim generalnim pregledom pčelinjih društava, da se pčele ne bi često ometale i uznemiravale u radu i razvoju.

VLADIMIR HUNJADI

PČELE I PČELINJAK U MAJU

Dobro i kvalitetno razvijena pčelinja društva u martu i aprilu, sada u maju, treba da vrate pčelaru sav uloženi trud. Maj je mesec medobranja( vrcanja ) naše najveće medonoše bagrema.
Pčelarenje na med zahteva vrhunsku tehnologiju i dobro poznavanje biologije pčela. Osećaj za gajenje pčela, tj višegodišnje iskustvo od presudnog je značaja i teško ga je preneti na mlade pčelare. Dobrom tehnologijom pčelar može pobediti pcele(nadmudriti) i ostvariti visoke prinose kvallitetnog meda, ali prirodu ne može pobediti. Nepovoljni klimatski uslovi za preme paše (kiša) mogu da prepolove proizvodnju, ili čak da je potpuno unište. Usled nepovoljnih klimatskih uslova, tj. čestih prekida pčelinje paše, maksimalno razvijena društva nezadrživo ulaze u rojidbeni nagon. Radno raspoloženje rojidbenih zajednica se delimično ili potpuno gasi. U tome se uglavnom sastoji problem, i nema odredjenog pravilakako pčelar treba da interveniše u situacijama promenljivosti intenzitetapčelinje paše usled promenljivih vremenskih uslova.
Intervencija veštačkom hranom u proizvodnji meda donosi neželjene posledice. Proizvodi se med lošeg kvaliteta, ili med koji se samo zove med. Pčelinjak treba da ima neprekidan dotok prirodne hrane(seobe).

Biologija nagona rojidbe

Nakon uspešnog prezimljavanja, normalno pčelinje društvo sa kvalitetnom prošlogodišnjom maticomnosivosti 1 500 jaja dnevno, uz pomoć svoje pčelinje zajednice do početka bagrema, može da odneguje45 000 -50 000 pčela. Ispod tog broja pčelinje zajednice zovemo slabo razvijene, a preko tog broja ekstra razvijene ( 60 000 )
Nije prirodno očekivati da se pčelinje zajednice razvijaju istim intenzitetom u narednom periodu. Mora doći do redukcije razvoja i prirodne deobe, ili veštačke uz pomoć pčelara. Ako dodje do prirodne deobe, gubi se mnogo, kaže se pčele su se otele. To je razlog što većina košnica na bagremovoj paši ostaje prazna ili poluprazna. Roj na grani - manje meda u košnici tokom cele sezone medobranja.
Svaka pčelinja zajednica, slaba ili jaka, od samog početka svog razvoja na izlazu iz zime, počinje da priprema odredjen broj pčela za budući roj. Jače ranije postižu maksimum razvoja, a slabije kasnije. Tako se rojidbeni nagon može pojaviti već krajem aprila. Kako nagon razvoja slabi( redukcija razvoja), tako se nagon rojenja povećava i iz dana u dan umanjuje nagon unosa ( radno raspoloženje ). Zbog toga mnogi pčelari nakon medobranja bagrema konstatuju da su srednje razvijena društva donela više meda nego ona maksimalno razvijena. Rojidbeni nagon je bio izraženiji od nagona unosa u razvijenijim društvima i usled nedostatka radnog raspoloženja umanjio količinu meda za medobranje.
U svomburnom razvoju pčelinja zajednica priprema vitalne pčele i regrutuje ih za budući roj. Instikt produženja vrste je jedan od najačih od svih populacija na Zemlji. To je prirodni proces produženja vrste, nošen ogromnim instiktom koji se mora poštovati.
Izležene pčele krajem februara i početkom marta, obeležene nakon izleganja, učestvovale su kao sabiračice( u malom broju ali ih je bilo ) na bagremovoj paši nakon veštačke deobe pčelinje zajednice na početku bagremove paše. Pomenute pčele tokom prolećnog razvoja ništa nisu radile. Sedele su na perifernim ramovima, u zbegu košnice, ili visile kao brada na letu ( ragrutovane). Tako posebno odnegovanih pčela ( dangubnih ) iz dana u dan sve je više na račun sabiračica. Svaka takva pomenuta jedinka je živi akumulator mleča, voska i masnog tkiva. Svoje akumulirane rezerve će aktivirati tek nakon deobe, tj. odvajanja od matične zajednice.
Ako su sačuvale svoju vitalnost i životnu energiju tokom burnog prolećnog razvoja, to je siguran dokaz da u tom periodu ništa nisu radile. Rojidbeni nagon koji na našim prostorima kulminirana početku ili tokom bagremove paše, neprocenjivo umanjuje prinose visoko kvalitetnog bagremovog meda u košnicama većine pčelara.
Tokom burnog prolećnog razvoja, u drugoj fazi razvoja, neguju kvalitetne i posebno odnegovane vitalne trutove, kao preduslov stvaranju kvalitetnog potomstva. ako u tom periodu dodajemo satne osnove ( voćna paša, repica ), iste će biti u većini slučajeva nepravilno izgradjene, i od strane matice u manjim ili većim površinama, zaležene trutovskim leglom. To je dobar signal pčelaru da se pčelinja zajednica nalazi u poodmaklom stadijumu rojidbenog nagona.
Negovanje rojidbenih matičnjaka poslednja je faza u razvoju pčelinjih zajednica, i ne može se više nazvati razvojem. Pčelinja zajednica je pre tog čina odavno izvršila redukciju razvoja. Proteklo vreme je prošlo u neradu i sabiranju regrutovanih snaga za svečani čin izletanja roja, produženja vrste. To je momenat kada većina pčelara reaguje i želi nešto da učini. Odredjeni zahvat uz dobru tehnologiju trebalo je uraditi mnogo ranije. Radikalna deoba pčelinjih zajednica je jedini pravilni zahvat, ali u odredjeno vreme.
(Pčelar br.5/2003, str.199 )

Prirodni ili veštački roj

Za visoke prinose kvalitetnog meda, potrebne su maksimalno razvijene pčelinje zajednioce, ali radno raspoloženje pčela mnogo je važnije od broja pčela u košnici! Nepoželjno je sputavati pčele u razvoju u nameri da se odloži nagon rojidbe raznim zahvatima kao što su : proširivanje gnezda, dodavanje stnih osnova, ramova gradjevnjaka, premeštanje nastavake gore-dole, itd. To su velike rane u gnezdu pčelinjih zajednica koje pčele teškom mukom dovode u normalno životno stanje. Naročito ako pomenute zahvate rade pčelari sa malo pčelarskog iskustva. Najčešće su pomenuti zahvati propraćeni zaustavljanjem razvoja i stvaranjem dobre podloge za sve pčelinje bolesti. Na ovaj način sam čin rojidbese odlaže do momenta kada pčele ponovo naprave red u gnezdu koji je bio poremećen nestručnom intervencijom pčelara. Rojidbeni nagon se ne zaustavlja, stalno tinja u pčelinjim zajednicama i sputava nagon unosa tokom cele pašne sezone. Pomenutim zahvatima, puno radno raspoloženje i nagon unosa nikad se ne postiže.
Često narušavanje celovitosti pčelinjeg gnezda tokom razvoja, prouzrokuje stres koji pčele u periodu razvoja teško preživljavaju. Pčelinje gnezdo je svetinja. Što manje intervencija od strane pčelara, više meda u košnici. Samo preko potrebni zahvati u tehnologiji pčelarenja daju pravo pčelaru da narušava celovitost gnezda pčelinje zajednice.

Prirodni roj na grani: 50%-70% manje meda u košnici. Početak bagremove paše je krajnje vreme kada nešto treba uraditi da bi se pčelinja zajednica dovela u nagon unosa.
Naša Carnica nagon unosa poprima tek nakon deobe. Najslikovitiji primer daje prirodni roj. Zašto ne iskoristiti vitalnost regrutovanih pčela veštačkom deobom i iskoristiti njihovu natprirodnu snagu u proizvodnoj košnici? Nakon pomenutog zahvata nijedna godina više neće biti rojidbena, a na zadovoljstvo pčelara, košnice će biti pune kvalitetnog bagremovog meda.
Posle kvalitetnog razvoja pčelinjih zajednica ( faktor priroda i pčelar ) i veštačke deobe na početkubagremove paše, pčelinja zajednica poprima nagon unosa,koji zadržava uz ponovni razvoj bez opadanja snage pčelinje zajednice tokom cele pašne sezone. Matica i u narednom periodu mora biti kvalitetna (prema potrebi neophodna zamena) i uz stalni dotok prirodne hrane( paše)
Najkvalitetnije matice su majske matice, zato što tokom maja imaju najkvalitetniju ishranu u svom razvoju. Njihova oplodnja takodje će biti izvršena sa najkvalitetnije odnegovanim trutovima.
Jedino rani majski rojevi do kraja sezone mogu da se razviju u normalna proizvodna društva za narednu sezonu.

Vladimir Hunjadi

PČELE I PČELINJAK U JUNU

Pčelarima čiji su pčelinjaci desetkovani tokom zime i proleća, tokom maja i juna predstoji odgovoran i složen posao. Prazne košnice treba ponovo naseliti pčelama. Tragedija zimskih gubitaka će se nastaviti ako rojevi budu formirani u julu i avgustu. Kasni rojevi nikada ne uspevaju da pripreme kvalitetnu hranu, kao i da odneguju dovoljan broj zimskih pčela.
Jun je poslednji mesec u godini kada postoji mogućnost formiranja kvalitetnih rojeva. Majski rojevi i matice daju najbolji kvalitet pčela u prezimljavanju u narednoj godini. Kako se proizvode kvalitetne matice? Naš najtiražniji časopis ,,Pčelar'' (10. 000 primeraka mesečno) je do sada, zahvaljujući našim kolegama pčelarima, kao i mnogim naučnim radnicima, objavio mnogo radova. Oni pčelari koji nisu savladali ovaj složeni posao, treba blagovremeno da nabave matice od poznatih proizvođača. Tehnika pravljenja veštačkih rojeva, može se takođe naći u mnogim od predhodnih brojeva tog časopisa.
Pčelari, iskoristite svaki matičnjak tihe smene matice za formiranje majskih i junskih rojeva.
Presađivanje jednodnevnih larvi, u dobro pripremljena odgajivačka društva, daju odlične matice. Pčelarima koji nisu vi?ni tom poslu, jenter aparat je dobra zamena. Pojava zatvorenih rojevih mati?njaka šalje poruku svakom pčelaru da su ga pčele zaskočile! U proteklom, ali u narednom periodu, izgubilo se mnogo. Takav način proizvodnje matica, kao i rojeva, poželjno je izbegavati što je moguće više.
Pošto je jun mesec sa najdužim danima u godini, novoformirani rojevi sa mladom maticom imaju na raspolaganju najviše radnih sati svakog dana, da kvalitetno omasove svoju zajednicu. Tokom tog perioda, novoformirani rojevi moraju da se nalaze na lokaciji sa obiljem polena i nektara, tj. moraju da žive u izobilju. Usled nedostatka hrane iz bilo kog razloga, pčelar mora da interveniše veštačkom hranom.
Ne zaboravite da u julu i rojevi, kao i proizvodna društva, treba da pripremaju zimnicu i poklope med, koji pčelar ne sme ni da pomisli da vrca iz plodišta.
Pčelinje zajednice koje su izašle iz zime, brojne i kvalitetne (jake), u maju i junu treba izdašno koristiti, za proizvodnju veštačkih rojeva, uz dobru tehniku pčelarenja. Pored mogućnosti da se razrojavaju, jedino će one biti sposobne da donesu tokom maja, juna i jula viškove meda za vrcanje.
Prva nedelja maja protekla je u hladnim, vetrovitim i kišovitim danima. Na mnogim lokalitetima u Srbiji u to vreme procvetao je najraniji bagrem. Cvetanje tog ranog bagrema, pčele nisu mogle da iskoriste. Naredni period prošao je sa lepim, sunčanim i toplim vremenom. Košnice su se punile obiljem nektara. Mnogi pčelari koji su imali dobro pripremljene pčelinje zajednice pamtiće ovaj maj kao rekordnu godinu u vrcanju bagremovog meda.
Poslednja nedelja maja propraćena je ponovo sa pogoršavanjem vremenskih prilika. Dani su bili kišoviti i vetroviti, temperatura se spustila na takve vrednosti, da pčele uopšte nisu mogle da izađu iz košnica. Pčelari, naročito seleći, ostaju razočarani na poznim planinskim bagrmovim pašama.
U takvim vremenskim situacijama, maksimalno razvijena društva su velika opasnost po pojavu rojnog nagona. Ako pčelar na vreme ne preduzme odgovarajuće mere u tehnici pčelarenja, tj. u sprečavanju rojevnog nagona, opasnost nagona može da bude prisutna sve do kraja juna, pa čak i duže. Rojevni nagon neopisivo smanjuje radno raspoloženje svake pčelinje zajednice.
Na varou ni u jednom momentu ne smemo da zaboravimo. Pored biološke zaštite, oksalna kiselina uz pravilnu upotrebu i uz pomoć žičane podnjače, daje dobre rezultate u borbi protiv varoe. Ako u borbi protiv varoe na našim pčelinjacima koristimo fluvalinat ili amitraz u bilo kom obliku, nakon tretmana saće i takav vosak koji je bio kontaminiran, ne smemo više da koristimo u medištima za dobijanje meda.

Vladimir Hunjadi

PISMO PČELARIMA ZA AVGUST

Kada počinje nova pčelarska sezona, ili bolje rečeno priprema pčelinjih zajednica za narednu godinu? Mnogi iskusni pčelari će reci u avgustu.

Sređivanje gnezda

Sve propuštene radove u sezoni, pčelar mora sada da uradi da bi mu pčelinje zajednice ušle u jesen i zimu zdrave, snažne i sposobne da iskoriste sve paše u narednoj pašnoj sezoni. Plodište je moralo biti sređeno još u julu. Devičanski i ramovi u kojima se izvela samo jedna ili dve generacije pčela, morali su biti postavljeni na periferiju budućeg gnezda, ili uklonjeni iz njega. Ako u avgustu i prvoj polovini septembra u plodištu zaostanu devičanski ramovi, matica će nerado polagati jaja u takvo saće. Ako se ipak dogodi da poneki devičanski ram ostane u centru klubeta, što ne bi smelo da se dogodi, u zimskim mesecima može doći do podele klubeta, a zatim i propadanja cele pčelinje zajednice. Kompletno klube može da se pomeri u jednu od strana košnice, gde su zalihe zimske hrane nedovoljne, što takođe može prouzrokovati propadanje pčelinje zajednice.

Sređeno gnezdo u julu (Vojvodina) daće bolje rezultate prezimljavanja i prolicnog razvoja, nego avgustovsko sređivanje gnezda, iako to ne mora da bude pravilo za svaku godinu, i na svim pašnim terenima (planinski predeli Srbije). U nekim od naših pašnih područja u avgustu se očekuju glavne livadske paše (planinski predeli Srbije). Na tim pašnim terenima gnezdo se sređuje malo kasnije. Veoma je značajno da u oba slučaja pčele same pripreme i slože u plodište polen i med onako kako njima odgovara. Hranu koju pčele u pripremi zimnice (polen, med) stave iznad legla i oko njega, obrazuje toplotni omotač, ciji znacaj još nisu uvideli mnogi pčelari, vec više obracaju pažnju na toplotnu izolaciju zidova i poklopnih dasaka svojih košnica.

Ako se pcelar ne meša mnogo u pripremu zimnice svojih pcela, one ce hranu postaviti na što manje okvira i na vence visine oko 10 cm. Viškovi hrane ce se nalaziti na perifernim ramovima, levo i desno od gnezda. Prostor za zimovanje ce ostaviti na mestu gde se nalazilo avgustovsko leglo. Zimsko klube ce se formirati na pomenutom mestu, 20 - 25 cm. po visini i širini. Rasuta hrana na mnogo okvira, u nedovoljnim kolicinama, otežava pcelama normalno prezimljavanje.

Sredivanje gnezda za prezimljavanje pcela u septembru, nikad nije davalo odgovarajuce rezultate u prezimljavanju i prolecnom razvoju.

Kvalitet matice

Tokom sezone, stare i loše matice trebalo je da budu zamenjene. U pcelinjim zajednicama u kojima u avgustu još uvek postoji velika kolicina trutovskog legla i vidno mnogo trutova, iako još ima kvalitetno radilicko leglo, takvu maticu bi u avgustu bilo neophodno zameniti. Ispravne i mlade matice u avgustu više ne polažu jaja u trutovske celije. Svaki pcelinjak mora imati evidenciju o starosti matica. To se postiže jednostavnom metodom obeležavanja matica bojom za odgovarajucu godinu. Cilj je da se ne dozvoli prezimljavanje matica starijih do dve godine.

U avgustu i septembru postepeno ulazimo u peripd kada paše jenjavaju ili potpuno išcezavaju. Pcelinje zajednice sa lošim maticama, a narocito društva bez matica, postaju meta grabeži. U njihovom prisustvu prenose se sve pcelinje bolesti. To je razlog više da svaka pcelinja zajednica ima ispravnu maticu, koja ce biti rezultat zdravih i snažnih pcelinjih zajednica.

Zimnica

Veoma je znacajno da se u avgustu i prvoj polovini septembra pcelinje zajednice nalaze na prostorima sa tihom pašom. Na taj nacin se postiže normalna aktivnost matice (600 - 800 jaja dnevno). Tiha paša sacuvace potrošnju uskladištene zimnice prikupljene u predhodnom periodu.

Ukoliko se pcelianjak nalazi na bespašnom terenu, treba simulirati pašu veštackom hranom, kontrolisati pcelarsku vagu na pcelinjaku, i sanirati dnevne gubitke šecernim sirupom u odnosu 1:1.

Dešava se da zimnica nije obezbedena u optimalnom roku (15 - 20 kg.). Avgust je poslednji period, zakljucno sa 15. septembrom da se obezbedi dovoljno zimnice. Posle toga prihranjivanje treba izbegavati, jer takva dopuna zimske hrane više šteti nego što koristi. Ukoliko u tom periodu ipak nije obezbedeno dovoljno zimnice, prihranu je preporucljivo vršiti u obilnom obrocima, to znaci 3 - 4 litre šecernog sirupa (1:1 šecer voda) svake druge veceri. Treba preduzeti sve mere predostrožnosti protiv grabeži.

Pcelar mora da zna da šecer može da zameni med, ali da nikad ne može da da rezultate u prezimljavanju i prolecnom razvoju kao što to može cvetni med.

Med medljikovac može da se nade u pripremljenoj pcelinjoj hrani spremnoj za prezimljavanje. To može da stvori velike probleme tokom zimovanja (proliv). Prisustvo medljikovca u zimskoj hrani pcelar mora da registruje još u avgustu kako bi mogao da preduzme preventivne mere. U mnogim slucajevima taj med se ne može potpuno odstraniti iz vec formiranog gnezda za prezimljavanje. I u ovom slucaju pcele do kraja sezone (15. septembar) treba prihraniti sa 3 - 4 litra šecernog sirupa u 2 - 3 obroka. Ipak mnogo je bolje, ukoliko postoji mogucnost, da se umesto šecernog sirupa pcelama doda 3 - 4 kg. cistog bagremovog meda. Stari pcelari, pocetkom i sredinom XX. veka, na ovaj nacin su uspešno sanirali pomenuti problem. Preporuka je bila da se u poznim jesenjim mesecima (kraj oktobra), radi prevencija od nozemoze, svakoj pcelinjoj zajednici doda 1 - 2 kg. blago zagrejanog bagremovog meda. Bilo da se pcelama da šecerni sirup, ili da im se doda bagremov med one ce ga smestiti tacno iznad klubeta. Da se podsetimo: u zimskim mesecima (novembar, decembar, januar, februar), pcele troše oko 1 kg. meda mesecno. Prihranjivanje šecernim sirupom ili bagremovim medom izolovace nepoželjni med medljikovac, koji se svakako nalazi u pripremljenoj zimskoj hrani. Stvaranjem prstena u postojecem vencu, pcele ce konzumirati iskljucivo dodatu hranu a medljikovac ce doci na red u ranim prolecnim danima, kad pcele budu mogle da izlecu iz košnica. U momentu kada pcele ogreje martovsko i aprilsko sunce, medljikovac im nece više stvarati probleme.

Varoa

Sve receno i ucinjeno nece dati odgovarajuce rezultate, ako zaboravimo na varou i ukoliko ne primenimo mere zaštite tacno i na vreme. U aktivnoj sezoni uspona u razvoju naših pcelinjih zajednica, prisustvo varoe uglavnom nije velika smetnja. Krajem jula i u avgustu pcelinja zajednica biološki smanjuje svoje brojno stanje. To cini zbog racionalnog prezimljavanja. Nestankom trutova iz pcelinje zajednice, varoa intenzivnije napada radilicko leglo. Biološki, varoa baš u tom periodu uvecava svoje brojno stanje, i iz dana u dan postaje sve opasnija za pcelinje zajednice. Obicno se ništa ne primecuje, a kad se primeti njeno prisustvo, najcešce nema više spasa.

Svako jaje koje matica položi posle 1. avgusta, bice zimska pcela. U to leglo varoa više ne sme da ulazi. Šta to znaci? Zaštitu od varoe treba poceti posladnjih dana jula, intenzivirati u avgustu, da bi se završila do 10 - 15. septembra. Tretiranja pcelinjih zajednica psle 15. septembra, narocito ako nisu pripremljena od jula do septembra, daju slabije rezultate. Pcelinje zajednice u pomenutom periodu moraju da budu dobro pokrivene zaštitnim sredstvom koje je ranijih godina davalo dobre rezultate (uz opreznu kontrolu na rezistenciju).

Dobro zašticeno avgustovsko leglo stvorice normalne uslove za prezimljavanje. Kasnija tretiranja uklanjaju varou iz pcelinjeg gnezda, ali zimske pcele ostaju oštecene, sa skracenim životom i cesto nisu u stanju da dožive smenu generacija - ugibaju. Dešava se da krajem zime i pocetkom proleca nademo u košnici leglo i med, a da pcela nema. Neka to ostane samo prica a neka nam se to na pcelinjacima više ne dogada. Preporucljivo je u novembru i decembru, kad vremenske prilike to dozvole, uraditi još jedan - dva zimska tretiranja.

Vladimir Hunjadi