| |
|
APITERAPIJA
Pod apiterapijom se podrazumeva lečenje pčelinjim proizvodima: med, mleč,
polen, propolis, pčelinji vosak i pčelinji otrov. Reč apiterapija sastoji
se iz dve reči: apis - pčela i terapija. Tako su zdravstveni radnici koji
se bave lečenjem ljudi dobili naziv apitterapeuti. Kod nas se još uvek
apiterapija tretira kao narodna medicina, mada se u poslednje vreme preparati
od pčelinjih proizvoda priznaju, istina delimično i kao pomoćna lekovita
sredstva. U starim zapisima mogu se pronaći brojne potvde o apiterapiji
kao tradicionalnoj medicini drevnih civilizacija.
Na zapadu u Engleskoj i SAD, a na istoku u Bugarskoj i Rusiji, postoje
prave klinike za apiterapiju kao i laboratorije koje se bave proučavanjem
uticaja pčelinjih proizvoda u lečenju raznih tegoba kod živih organizama
pa i ljudi.
Upotrebu meda je otkrio praistorijski čovek, prvenstveno kao hranu, još
pre nekih 8000 godina. Kao verski simbol, hrana i lek, med i drugi pčelinji
proizvodi su pratili čoveka na putu njegovih planetarnih migracija i civilizacijskog
razvoja. Bili su prisutni u drevnim običajima kod rođenja, svadbi i smrti
kao i u raznim paganskim ritualima i sujeverjima. Med je naročito zabeležen
i u svetim knjigama. Veličali su ga pesnici, jedan od prvih zapisa u poeziji
nađen ja na tlu Kine u dinastiji Song od pesnika Su Schia, zatim mudraci,
esejisti, romantičari, humoristi i tako sve do današnjeg dana.
Još pre 2000 godina, pre Nove ere Egipćani su znali za blagodeti pčelinjih
proizvoda. U to vreme, likovi pčela pojavljuju se na zidovima hramova
zajedno sa scenama iz svakodnevnog života. Po legendi, za svoju lepotu
egipatska kraljica Kleopatra može zahvaliti medu. Trajnost i postojanost
mumija Egipćani duguju pčelinjim proizvodima, prvenstveno propolisu, koji
su dodavali u velikim količinama preparatima za mumificiranje.
Prema legendi, Zevsa je medom i mlekom (istina kozijim) hranila Melisa,
kći kralja Krita. Telo Aleksandra Makedonskog bilo je potopljeno u medu,
do trenutka sahrane, zbog antibakterijskog i visokokonzervirajućeg efekta
meda.
Pčelinji proizvodi su:
MED
Gusta, slatka, sirupasta ili kristalasta materija, bledožuta do tamnomrka,
specifičnog mirisa i ukusa, proizvod pčela medarica. Cvetni med se dobija
od nektara biljaka ili lišćara. Pretvaranje nektara u med je složen proces
u kojem učestvuju sve pčele radilice iz pčelinjeg društva. Pčela sakupljačica
pošto je napunila svoj medni želudac nektarom vraća se u košnicu gde je
dočekuju mlade pčele radilice i preuzimaju nektar. U toku obrade nektar
gubi znatan deo svoje vodene sadržine i prima sve enzime koje luče pljuvačne
žlezde pčela. Dva do tri dana takav nektar sazreva u mednim ćelijama i
posle zgušnjavanja se pretvara u zreo med. Ventilacija potrebna za tu
obradu postiže se pomoću brzog i neprekidnog lepršanja krila pčela.
Poreklo meda, u odnosu na biljnu vrstu od koje potiču, iskusni pčelari
i dobri poznavaoci meda mogu da odrede na osnovu organoleptičkih osobina:
konzistencije, boje, mirisa i arome. Pouzdano se može prepoznati poreklo
meda analizom cvetnog praha koji se uvek, u manjoj ili većoj meri, nalazi
u medu. Osobine meda kao što su boja i arome mogu varirati zavisno od
tipa zemljišta, vremenskih i ekoloških uslova, a i godine proizvodnje.
Med ni posle višegodišnjeg stajanja ne gubi svoje bitne osobine, ali aromatične
materije isparavaju i zbog toga je stari med slabije aromatičan, bez obzira
na jačinu arome i vreme priozvodnje.
Bagremov med je bledožućkasto - zelenkaste boje. Ima blag i prijatan ukus,
veoma sporo kristališe u vidu sitnih zrnaca i tada dobija mlečno belu
boju.
Lipov med ima prijatan miris lipe. Žut je, brzo se kristališe u sitna
zrnca. Ima antibakterijsko dejstvo.
Suncokretov med je zlatnožut. Opor je i vrlo brzo se kristališe.
Med pitomog kestena je taman, pomalo gorak. Kristališe u krupna zrna.
Ima izrazito antimikrobno dejstvo. U narodnoj medicini se koristi kod
oboljenja želuca i creva, kao i kod oboljenja bubrega. Ima visok sadržaj
polena i mineralnih materija.
Med od uljane repice je svetle boje. Brzo se kristališe u krupnim kristalima,
čak i u saću pre nego se istrese.
Livadski med potiče od nektara livadskog bilja. Ima žutu boju i prijatan
miris. Među biljem postoji i veliki broj lekovitog bilja, pa se livadski
med koristi u narodnoj medicini od davnina kao univerzalni lek.
U sastav meda ulaze šećeri (fruktoza, glukoza, saharoze i dr.)oko 80%,
voda oko 17%, organske kiseline, belančevine, minerali i vitamini u manjim,
ali veoma vrednim količinama.
Merilo ispravnosti meda nije njegova sirupasto - gusta ili tečna konzistencija
(npr. falsifikovani med može dugo zadžati tečno stanje). SVAKI PRIRODNI
MED (osim bagremovog) VREMENOM JE PODLOŽAN KRISTALIZACIJI. Temperatura
na kojoj se med kristališe je već 10° C. Dekristalizovati se može postepenim
otapanjem meda ali treba voditi računa da TEMPERATURA NE PREĐE + 45° C,
da bi se sačuvala sva lekovita svijstva meda.
Med se smatra visokokaloričnom hranom (1 kg meda daje organiznu oko 3250
kalorija), međutim, predstavlja idealnu zamenu za šećer (1 kg šećera sadrži
4100 kalorija). Med se upotrebljava onakav kakav se dobija iz košnice,
bez dopunske prerade i takav predstavlja hranu koju želudac najlakše probavlja.
Ipak se nedovoljno koristi u ljudskoj ishrani.
Med je eliksir lepote. Ima izuzetna kozmetička svojstva, jer se odlikuje
izvanrednom prolaznošću kroz kožu, hrani mišićne slojeve i odlaže njihovo
starenje.
Današnja nauka je potvrdila da med i drugi pčelinji proizvodi imaju veoma
složen sastav, sa idealno izbalansiranim sastojcima koji međusobnim delovanjem
postaju pravi katalizator i biostimulator u čovečjem organizmu. Kod oboljenja
gornjih disajnih puteva med se pokazao veoma korisnim. Zbog velikog sadržaja
glukoze med daje energiju i snagu srčanom mišiću, normalizuje rad krvnih
sudova i doprinosi regulisanju krvnog pritiska. Odličan je pokrtetač zamorenog
mozga, doprinosi oslobađanju čoveka od osećaja utučenosti i bezvoljnosti.
U trećem životnom dobu upotrebom meda se zadržava mladalačka svežina i
produžava životni vek. Velika je preventivna uloga meda u ishrani dece.
Preporučuje se davati najviše dve čajne kašike (oko 30 gr.) ujutro i uveče.
Redovnim uzimanjem meda buduće majke jačaju i sebe i dete. Med potpomaže
lečenje mnogih bolesti, kao i jačanje organizma u celini. Kontraindikacije
se javljaju isključivo kod onih osoba čije je fizičko stanje takvo da
je potrebno ograničiti unošenje ugljenih hidrata i kod onih koji ispoljavaju
osetljivost na med.
MED U SAĆU
Med u saću je pčelinji proizvod. Sastoji se od ćelija saća - prirodnog
pčelinjeg voska i zrelog meda. Kao sredstvo za prevenciju kod polenske
kijavice upotrebljava se kocka meda u saću 2 x 2 cm, žvakanjem 4 - 6 puta
u toku dana. Osim toga, med u saću podstiče lučenje pljuvačke i želudačnog
soka, čuva desni, čisti zube od kamenca i naslaga (posebno kod pušačččča).
Deluje blagotvorno na nazmenu materija u organizmu, reguliše rad krvotoka
i mišića.
Vosak se stvara u specijalnim žlezdama pčela radilica. Beo je ili žut
(svetlije ili tamnije) zavisno od količine propolisa i vrste polena koje
sadrži. Ima prijatan, specifičan miris. U farmaciji se koristi vosak koji
se dobija od saća nakon vrcanja meda. Saće se topi u kipućoj vodi i vosak
isplivava na površinu. Kada se ohladi i stvrdne ponovo se topi i lije
u kalupe. Nakon toga spreman je za upotrebu. Upotrebljava se u medicini,
farmaciji, kozmetici i parfimeriji. Ima omekšavajuća i protivupalna svojstva.
Od davnina se vosak upotrebljava za lečenje rana i kožnih bolesti. Ulazi
u sastav mnogih melema i masti, a u kozmetici se upotrebljava za spravljanje
krema, pomada i maski.
CVETNI PRAH - POLEN
Danas se naučnici u mnogim zemljama bave svestranim proučavanjem dejstva
cvetnog praha na čovečji organizam. U načelu cvetni prah nije pčelinji
proizvod, već ga sačinjavaju muške polne ćelije cvetonosnih biljaka. Pčele
ga sakupljaju sa biljaka i imaju neprocenjivu ulogu u oprašivanju. Skupljeni
prah pčele stavljaju u korpice na svojim zadnjim nogama i tako prenose
do košnice. Tu ga smeštaju u voštane ćelije i prelivaju medom.
Cvetni prah igra veliku ulogu u razvitku pčelinjeg društva. Pri nedostatku
praha pčele prestaju da se množe, prestaju da stvaraju pčelinji mleč,
tako da pčelinje društvo, koje u toku zime nema dovoljno cvetnog praha,
u proleće teško podiže mlade pčele i preko leta daje slab prinos meda.
Polenska zrnca pojedinih biljaka razlikuju se po veličini, obliku i boji.
Polen je, kao i druge materije organskog porekla, lako kvarljiv. Čuva
se u osušenom obliku na suvom i tamnom mestu. Drugi način čuvanja hranljivih
i lekovitih sastojaka je konzerviranje u medu; u staklenim posudama na
temperaturi od 2 - 4 stepena.
Koristi se u narodnoj medicini kao sredstvo sa različitim lekovitim dejstvom.
Najnovijim ispitivanjima je ustanovljeno da sve vrste polena sadrže proteine,
slobodne aminokiseline, šećere, mineralne materije, vitamine, hormone,
masti, aromatične materije i vodu.
Cvetni prah reguliše funkcije creva, kako kod zatvora, tako i kod dugotrajne
dijareje, povećava apetit, smanjuje krvni pritisak i pospešuje oporavak
nakon bolesti; primenjuje se kod svih vrsta anemičnih stanja organizma.
Daje se sa uspehom kod poremećaja nervnog sistema i žlezda sa unutrašnjim
lučenjem. Rezultat uzimanja polena u kombinaciji sa medom je povećanje
telesne težine i povratak dobrog raspoloženja u periodu rekonvalescencije.
Posebno su zanimljivi eksperimenti i rezultati dopunske terapije polenom
na psihičke komplikacije kod hroničnog alkoholizma. Davanjem tri puta
dnevno po kafenu kašiku polenovog praha posle zabrane alkohola skraćuje
se ,,apstinencijalni sindrom'' alkoholičara na 2 - 3 dana, dok kod opšteprihvaćenog
načina lečenja ovaj sindrom traje nedelju dana.
Primena cvetnog praha - polena je kontraindikovana kod svih vrsta polenskih
alergija. Treba biti naročito oprezan pri upotrebi polena kod osoba koje
su presetljive na ostale pčelinje proizvode, te je preporučljivo da se
terapija polenom sprovodi pod kontrolom lekara. Blagovremenim korišćenjem
meda u saću može se desenzibilisati organizam prema polenu.
MLEČ
Mleč stvaraju mlade pčele radilice u svojim ždrelnim žlezdama. To je gusta
kašasta tečnost, beličasto - prozračna, specifičnog mirisa i nakisela.
Dejstvo matičnog mleča na opšte jačanje organizma objašnjava se njegovom
sadržinom. Naime, objedinjuje različite vitamine, soli, belančevine, mikroelemente,
aminokiseline i hormonalne materije. Sastav pčelinjeg mleča nije ustaljen,
ali u njemu ipak preovlađuju belančevine i vitamini. Izložen svetlosti
i vazduhu u normalnim kućnim uslovima, mleč počinje brzo da se raspada.
Zato se najbolje čuva u medu (1 g mleča na 100 g meda), u frižideru na
0 stepeni, tamnim i zatvorenim prostorijama. Ukoliko je potrebno čuvati
ga duže vreme, preporučljivo je držati ga na temperaturi od -10 do -18°
C.
Mnogi autori misle da pčelinji mleč poboljšava apetit, utiče na rast i
razvitak pojedinih organa i sistema, jača odbrambene snage organizma i
održava dobro raspoloženje. Smatra se da mleč reguliše rad žlezda sa unutrašnjim
lučenjem, a neki izveštaj govore i o jačanju polnih funkcija nakon uzimanja
mleča. Uzrok tome leži u njegovom svojstvu da utiče svestrano na proces
razmene materija, na njegovo jačanje i regulisanje, tako da je izuzetno
delotvoran u jačanju organizma iznurenog dužim bolovanjem.
Kada se koristi kao dopunsko sredstvo ili kao terapeutsko sredstvo, u
lečenju raznih bolesti, obavezna je konsultacija lekara.
PROPOLIS
 Propolis
je smolasta materija koju sakupljaju i prerađuju pčele radilice. Veoma
je prijatnog mirisa i pomalo gorak. Lepljiv je i na toploti brzo omekša.
Topi se na temperaturi od 80 do 104 stepena. U vodi se ne rastvara. Sadrži
55 - 60 % smolastih materija, 8 - 10 % eteričnih ulja, oko 30 % voska,
8 - 10 % polena, vitamina, antibiotika i više elemenata u tragovima, kao
što su kalijum, kalcijum i dr.
U narodnoj medicini propolis je odavno poznat kao lek za rane, žuljeve
pa i rak. Primena propolisa u lečenju uglavnom se zasniva na njegovom
antibakterijskom dejstvu i to mahom spolja u obliku masti, peroralno u
vidu ekstrakta.
Osim antibakterijskog dejstva, propolis se ceni kao lekovito sredstvo
sa svojim antitoksičnim, protivupalnim anestetičkom dejstvom, a i kao
stimulator odbrambenih snaga organizma u borbi protiv infekcija.
U poređenju sa drugim preparatima, preimućstvo propolisa je u tome što
je potpuno bezopasan za organizam i što se može upotrebljavati kako u
kombinaciji sa drugim lekovima, tako i samostalno.
Upotreba propolisa, kao i drugih pčelinjih proizvoda u humanoj medicini,
sprovodi se pod kontrolom i uz savet lekara zbog mogućih alergenskih reakcija.
PČELINJI OTROV
Pčelinji otrov je bezbojna tečnost, oprog ukusa, sa karakteristočnim mirisom
meda. Terapijski efekat pčelinjeg otrova više je u vezi sa njegovim direktnim
a ne indirektnim dejstvom. Upotrbljava se kao direktni ubod pčela, potkožne
injekcije sterolizovanog pčelinjeg otrova, masaža mastima koje sadrže
pčelinji otrov ili kao akupunkturna mikroinjekcija.
KAKO IZABRATI ,,PRAVI'' MED
Na našim terenima bogatim raznovrsnom florom, med je izvanrednog kvaliteta,
tako da nije teško zadovoljiti propise o kvalitetu meda. Poterbno je obezbediti
pogodnu i higijenski ispravnu ambalažu i da se vrca zreo med. Za čuvanje
meda u većim količinama potebno je imati odgovarajuću posudu, najbolje
drvenu, aluminijumsku, emajliranu ili staklenu. Poželjno je da se te posude
mogu hermetički zatvoriti i da se čuvaju u suvim i tamnim prostorijama
koje se lako provetravaju. Posebno treba obratiti pažnju da u prostoriji
u koji se čuva med ne bude ništa što izlučuje jake ili neprijatne mirise
(benzin, katran i sl.) jer med ima svojstvo upijanja mirisa.
Kod odabiranja meda za domaćinstvo (u ishrani i lečenju) treba posebnu
pažnju obratiti na konzistenciju, boju, miris i aromu. Med može biti tečne
ili kašaste konzistencije, delimično ili potouno kristalisan.
Ako je med vrcan iz nepotpuno zatvorenog saća, brzo dolazi do vrenja zbog
veće količine vode. Osim toga, med koji je pregrejan nema određenu gustinu
a ni karakterističnu boju za određenu vrstu meda (tamniji je).
U pravilniku o kvalitetu meda kao životne namirnice stoji: ,,Kristalizacija
je, zapravo, prirodno svojstvo meda, a zavisi od odnosa grožđanog prema
voćnom šećeru koje med sadrži. Što je više grožđanog a manje voćnog šećera
utoliko je kristalizacija meda brža i jača, i obrnuto. Onaj med u kojem
je veliki procenat voćnog a mali procenat grožđanog šećera ostaje dugo
u tečnom stanju, čak godinu, dve. Nasuprot ovom, ako u medu ima više grožđanog
a manje voćnog šećera med brže kristališe, odnosno ne ostaje duže vreme
u tečnom stanju.
Kakav će odnos između raznih vrsta šećera biti u medu, zavisi od vrste
biljaka sa čijih cvetova pčele sakupljaju nektar. Na primer, nektar kadulje
sadrži 18,5 % voćnog šećera, 4,9 % grožđanog i 76,5 % saharoze, dok nektar
uljane repice sadrži 43,3 % voćnog šećera, 54,6 % grožđanog i 2,1 % saharoze.
To je dakle razlog što med od kadulje ostaje dugo u tečnom stanju, a med
od uljane repice ubrzano kristališe.
Kristalizacija na umanjuje prirodna svojstva meda, pa time ni propisani
kvalitet. U iskristalisanom medu sačuvane su sve prirodne materije (vitamini,
proteini, organske kiseline, enzimi, minerali i dr.) koje ima i med iste
sorte u tekućem stanju. Njegova biološka vrednost kristalizacijom nije
umanjena.
Boja meda može biti od potpuno svetle (bagrem, uljana repica, livadski)
do tamne (šumski, žalfija, vres, kesten i neki livadski) zavisno od biljaka
sa kojih su pčele sakupljale nektar. Po nekim ispitivanjima taman med
sadrži više minerala nego svetao.
Miris meda treba da je prijatan (ne sme da bude kiselkast) i da odgovara
mirisu bilja sa kojeg je med sakupljan.
Eterična ulja daju medu određenu aromu, koja lako isparava prilikom grejanja
na temperaturi većoj od 45° C.
Med je prirodna hrana i to u punom i strogom smislu reči, jer za njegovo
korišćenje kao životne namirnice nije potrebna nikakva predhodna prerada
niti dorada, ni gitička niti hemijska, ni ikakvi konzervansi za njegovo
čuvanje od kvarenja. On se u ishrani koristi onakav kakav je dobijen iz
košnice, bez ikakvih dodataka za poboljšavanje njegovog izgleda, ukusa
i mirisa ili njegove biološke vrednosti.
Apiterapija se ne bi smela izolovati ili potpuno odvojiti od ortodoksne
medicine. Najidealnija bi bila uzajamna saradnja. Ortodoksna medicina
ima iskustva u postavljanju tačne dijagnoze kao i pružanju prve pomoći
kod hitnih i akutnih stanja. Apiterapija bi mogla da produži lečenje u
toku oporavka i da se nastavi terapija tamo gde je potrebno na duže staze.
Svaki čovek bi trebalo da ima pravo izbora. Osim toga, pčelinji proizvodi
se mogu upotrebiti uporedo sa terapijom ortodoksne medicine, ne umanjuju
efekat lekova ali štite organizam od neželjenih pojava hemijskih lekova.
Svaki apiterapeut treba da ima na umu da je svaki čovek jedinka za sebe
i da prilagođava lečenje kao i doze preparata svakom čoveku ponaosob.
Da bi se postigli trajno dobri rezultati, neki put treba sprovesti lečenje
pčelinjim proizvodima i lekovitim travama (u kombinaciji) od 3 do 12 nedelja.
Osim toga, treba pratiti osetljivost organizma svakog bolesnika na određene
pčelinje proizvode i biti spreman u svakom trenutku da se promene doze
kao i mešavine preparata, prema potrebi pacijenta.
Mi, ljubitelji i zaljubljenici u pčelinje proizvode, znamo neki put preterati
u hvalospevu ,,Pčelinji proizvodi leče od glave do pete i spolja i iznutra''
! No, treba da budemo realni, jer čuda ne postoje, kao ni čudotvorni lekovi.
To je samo priroda, što nam je podarila, i od naše sposobnosti i kreativnosti
zavisi i krajnji rezultat.
Mi smo čudan narod koji voli da eksperimentiše sam na sebi, tako da preterano
unosimo određene proizvode pa se dobije suprotan efekat ili se uzima po
slobodnoj proceni (na primer 2 do 3 kapi propolisa) pa nam posle ti preparati
ne pomažu jer smo izvršili desenzibilizaciju organizma (navikavanje) ili
izazvali alergiju na odrđeni preparat, što može biti veoma neprijatno
a neki put i opasno. Zato je neophodno da se svaki pacijent predhodno
konsultuje sa iskusnim apiterapeutom i da ima postavljenu dijagnozu ili
nalaz lekara ortodoksne medicine.
Za ovih 17 godina rada kao apiterapeut najbolje rezultate sam postigla
u lečenju bolesti disajnih organa, gastrointestinalnih smetnji, kod anemija,
nekih sistemskih bolesti (podizanju otpornosti organizma), raznih kožnih
infekcija, rana koje teško zarastaju, kod bakterijskih, virusnih i gljivičnih
infekcija.
Marija Ružanović
apiterapeut
Novi Sad
APIPREVENTIVA U SVETLU KULTURE ZDRAVOG ŽIVOTA
Uvod
Tokom proteklih vekova smenjivali su se različiti istorijski periodi.
Trajali su kraće ili duže i imali svoje karakteristike: društvene, ekonomske,
kulturne... Kažu da je poslednji na velika vrata u Evropu, a evo i kod
nas ušao tzv. trend života. Predpostavlja se da će trajati najmanje pedeset
godina. Odlika ovog perioda je da se težište brige za ljudsko zdravlje
prenese sa društvene zajednice, tj. fondova zdravstvenog osiguranja i
ostalih sistema zdravstvene zaštite na svakog pojedinca ponaosob. Svako
je dužan da se brine o svom zdravlju na najbolji način. Svako treba da
nauči umeće zdravlja.
Ključne reči: med, zdrav život, zdrava hrana, apipreventiva.
Kultura zdravog života
,,Potrebna nam je kultura u
kojoj ćemo živeti
materijalno skromnije
a duhovno i moralno bogatiji.
U proteklim vekovima dešavalo se
suprotno i danas preti Apokalipsom''.
Milutin Đorđević
Kultura jednog čoveka, jednog naroda jeste njegovo znanje i imanje; kako
radi i gradi; kakva su mu naselja i putevi, škole; kako se hrani i oblači;
rečju-svaki detalj i trag i zapis o njegovom radu i životu. Još je davno
Seneka govorio ,,Čovek neprekidno mora da uči kako da živi''. Učenje života
je prepušteno pojedincu, stiče ga mahom na sopstvenom iskustvu i sopstvenim
greškama i otuda toliko padova, muka i nevolja kojih bi zasigurno bilo
manje kad bi porodica, škola, sistem zdravstva podjednako poklanjali pažnju
sticanju znanja i učenju životne mudrosti. To posebno važi za umeće zdravog
života.
Za zdrav život su posebno važne: ekološka, zdravstvena, fizička, radna,
etička i kulturna komunikacija. Preventiva je mudrost života!
Štiteći svoje zdravlje, štitimo i svoje potomstvo. Zbog čega se kod nas
tako sporo menja nezdrav način života, počev od ishrane?
ZDRAVLJE NIJE SVE, BEZ ZDRAVLJA SVE JE NIŠTA!
Kultura ishrane-zdrava hrana-med
Zdrave hrane ima sve manje, a ona je prvi i najvažniji uslov zdrave ishrane.
EU je donela više zakona i 400 pratećih propisa kojima se obezbeđuje proizvodnja
organske hrane. Za sada je takva proizvodnja organizovana na 5-15 % poljoprivrednih
površina sa proizvodima koji posle redovne kontrole mogu nositi oznaku
,,Zdrava hrana''. Ova hrana je nekoliko puta skuplja, ali se iako skupa
sve više traži zbog zdravstvene vrednosti.
Za med i druge pčelinje proizvode bez rezerve se može reći da su najbolja,
najvrednija i najzdravija hrana u univerzalni lek. Čovek mora biti zadovoljan
zato što u medu može naći istinski proizvod. Prirodni med ima sve što
je ljudskom organizmu potrebno. Ova koncentrovana tvorevina, u okolnostima
kad je zdrave hrane sve manje, dobija još više na značaju.
Lako se i brzo vari, izvrsna je hrana posebno za decu i starije. Snažno
jača imunološki sistem, poboljšava razlaganje materija i ima regenerativno
dejstvo. Stimuliše srce i jača krvne sudove. Blagotvorno deluje na nevni
sistem.
Trebalo bi da svako od nas sebi imperativno postavi zadatak:
- Zameniti šećer medom u najvećem delu, ako ne i potpuno.
- Činiti to redovno i pravilno prema svojim potrebama.
VERUJTE PČELI, ONA JE NAŠ MALI VELIKI PRIJATELJ
Med za dug život
Pitanje dugog života je uzbuđivalo ljudske umove u svim vremenima, zamljama
i narodima. O tome pričaju hijeroglifi starog Egipta i Kine, stari spomenici
Indije i Grčke i svih civilizovanih država.
Dočekati duboku, a ujedno aktivnu starost to je veština kojoj se treba
učiti, ako ne od mladosti, a ono bar od zrelih dana života.
Za dug život potrban je čist vazduh, racionalna ishrana, ritmičnost rada
i odmora, zanimanja fiskulturom i pravilna higijena.
Mislioci i lekari starih vremena pridavali su medu veliki značaj. Smatrali
su da njegova upotreba u ishrani doprinosi produženju života.
Uloga meda je u zaštiti zdravlja, jačanju organizma i usporavanju starenja-to
je nezamenljivo!
Med je mleko za starce!
Zaključak
Štiteći svoje zdravlje, štitimo i svoje potomstvo. Apipreventiva je deo
celokupne preventive. Ona predstavlja zaštitu zdravlja pomoću pčelinjih
proizvoda.
Odluka je na nama. Menjati moramo svoj odnos prema zdravlju i čuvati ga
kao najveću vrednost koja nam je data. U skladu s tim moramo biti zadovoljni
što na jednostavan način možemo zadovoljiti jedan od principa pravilne
ishrane-redovnom upotrebom meda kao istinskog proizvoda prirode.
Med je ukras najotmenijeg stola i eliksir za dug život!
Literatura:
1. Karš R.: Med ih zdravlje, ERRO ,,Založba'' ; Novo Mesto, 1988.
2. Abadžić N.: ,,Pčele i zdravlje'', Nolit, Beograd, 1985.
3. Vlajkovi? L.: ,,Bebi kuvar'', IGTP ,,Makarije'', Beograd, 2001.
4. Vann L.: ,,Zdrava kuhinja za dojenčke in malčike'', Mladinska knjiga.
Založba d.d. Ljubljana, 2002.
5. Đorđević M.: ,,Kultura zdravog života'', M.K. Panonija, Novi Sad, 2003.
Živka Vlajković
diplomirani nutricionista Zemun
|
|
|
