Novi srpsko – slovački medeni sporazum

U POHODU BRAĆI PO MEDU

Pčelari Srbije i Slovačke potvrdili saradnju i prijateljstvo dva naroda iz istog pravoslavnog plemena, poniklog na medu i medovini

Oktobar je pčelarima Srbije doneo obilje novih informacija, ali i potvrdu tradicionalnog prijateljstva sa slovačkim kolegama. Za vreme Sajma meda u Banskoj Bistrici (Slovačka), u susednom Zvolenu je 21. oktobra 2007. potpisan protokol o saradnji dva prijateljska pčelarska udruženja – iz Zvolena i iz Novog Sada. U ime ova dva udruženja protokol su potpisali predsednik regionalne asocijacije zvolenskog okruga Jan Piš, inače poslanik u regionalnom parlamentu Banske Bistrice i Dušan Vorgić, predsednik novosadskog Društva pčelara ,,Jovan Živanović''. Ovim protokolom definisani su pravci dalje saradnje dva prijateljska društva. Pored predstavnika oba udruženja, potpisivanju ugovora je prisustvovao i gradonačelnik Zvolena. Početak nove saradnje proslavljen je na zajedničkoj večeri, koju su za svoje kolege iz Srbije upriličili zvolenski pčelari. Ni naši nisu ostali dužni, pa se uz slovačke specijalitete pilo i karlovačko vino – neprevaziđeni bermet pčelara Žarka Živanovića, praunuka utemeljivača naše prve katedre za pčelarstvo, po kome novosadsko Društvo i nosi ime.

SELEKCIJA MATICA NA SLOVAČKI NAČIN

Povodom sajma meda u Banskoj Bistrici, a vođeno željom za usavršavanjem, Pčelarsko udruženje ,,Jovan Živanović'' iz Novog Sada organizovalo je četvorodnevnu stručnu ekskurziju u Slovačku i Češku. Na ovom zanimljivom putovanju pridružili su im se i pčelari iz cele Srbije. Bilo je tu strasnih pčelara iz Kragujevca, Petrovca na Mlavi, Krupnja, Beograda, Pivnica, Novog Miloševa, Padine, Bečeja.
Od nekoliko predavnja na kojima su prisustvovali, našim pčelarima je bilo najzanimljivije ono o selekciji i veštačkom oplođivanju matica, koje je održano u Institutu za pčelarstvo Republike Slovačke u Liptovskom Hradecu. Zahvaljujući odličnom simultanom prevodu kolege Pavela Holika, pčelara iz Padine, ali i trudu domaćina da se razumeju sa svojim prijateljima, jezička barijera praktično nije ni postojala.
Iste impresivne utiske pčelari Srbije nose i iz fabrike meda – punionice u blizini Zvolena. Jedan od tri vlasnika, Jozef Barjak pokazao je gostima iz Srbije najsavremeniju proizvodnu liniju, a sa zadovoljstvom je odgovarao na pitanja, nesebično deleći svoja iskustva.

IZ ISTE KOŠNICE

Kako su Česi, kao i Slovaci, potekli iz iste staroslovenske košnice, put je dalje naastavljen do prestonice Češke Republike. I u Prgu je bilo mnogo toga što su pčelari mogli videti i saznati. U prostorijama Pčelarskog saveza Češke, potpredsednik ovog Saveza održao je srpskim kolegama inspirativno predavanje o češkom pčelarstvu.

Mada je vremena bilo malo, ostalo ga je ipak dovoljno za brzu šetnju po Pragu i razgledanje ovog, posle Pariza, zvanično najlepšeg grada Evrope. Pčelari su prošetali Karlovim mostom, obišli čuveni Hračan, videli Vaclavske namesti i istorijsko jezgro grada Praga koje vrvi turistima, a potom su panoramski razgledali ,,zlatni'' grad, lagano brodeći Vltavom.

MATICE IZ BUMPEŠTE

Treba reći da su na ovoj ekskurziji pčelari videli i treći najlepši evropski grad – Budimpeštu. U dolasku, u prestonici Mađarske napravljena je duža pauza za razgledanje čuvenog Trga heroja i laganu šetnju Budimom. Zahvaljujući izuzetnom mađarskom turističkom vodiču Dušanu Vukoviću iz Sent Andreje, saznalo se mnogo i iz naše kulturne istorije. I tu je spominjana matica, ovog puta Matica srpska, koja je osnovana baš u Budimpešti, daleke 1826. godine.
Na kraju napornog, ali izuzetno prijatnog putovanja, predsednik novosadskog Društva Dušan Vorgić, sa zadovoljstvom je konstatovao da su pčelari pokazali volju i snagu za ovakav način saznavanja: - Veliki odziv pčelara svih generacija, ali i prijateljsko raspoloženje koje je obeležilo čitavo putovanje, uprkos zaista zgusnutom programu, govori da su ovakve ekskurzije izuzetno strukovno korisne. To opet znači da ćemo i ubuduće organizovati slične ekskurzije, a bilo bi lepo kada bismo već dogodine posetili Francusku – rekao nam je na kraju putovanja zadovoljni Vorgić.

Ljiljana Milić

ANTRFILE 1:
Pored obilja stručnih informacija koje su sakupili na ovoj zanimljivoj ekskurziji, pčelari Srbije su saznali mnogo toga i iz istorije. Podsetimo da srpsko – slovačka kulturna saradnja datira još od kraja XVIII veka, kada je mitropolit Stefan Stratimirović u novoformiranu Karlovačku gimnaziju doveo za profesore Slovake Karola Rumija, Jovana Grosa, Andriju Volnija, a čuvenog Pavela Jozefa Šafarika zaposlio je u novosadsku gimnaziju. Svi su oni bili i direktori ovih škola, a svoje đake su slali na dalje školovanje baš na slovačke liceje – u Bratislavu, tadašnji Požun, u Prešov, Martin, Kežmark. Tako se s pravom može reći da su Slovaci bili ti koji su formirali prvi intelektualni sloj u našoj savremenoj istoriji.

ANTRFILE 2:
Pored uobičajenog turističkog obilaska Budimpešte, pčelari su imali prilike da vide i nekadašnju Racku varoš ili Taban, mesto gde su u XVIII i XIX veku živeli uglavnom Srbi. Malo toga je ostalo sačuvano iz tih vremena, jer je većina građevina porušena, da bi se napravilo mesta za nove sadržaje. Ipak, još uvek stoji kuća kod ,,Zlatnog jelena'' u kojoj je nekad stric Jakova Ignjatovića, Sima Ignjatović držao gostionicu. Tu su često svraćali Sima Milutinović Sarajlija i Vuk Karadžić. U znak sećanja na ta vremena, u blizini ove kuće podignut je i spomenik našem velikanu Vuku Karadžiću.